Ловци су заштитници природе и дивљачи
Крајем октобра Ловачки савез Србије обележио је вредан јубилеј 125. година постојања. Како је том приликом истакао председник овог савеза Братислав Ћирковић, Ловачки савез Србије је једно од најстаријих удружења грађана у нашој земљи чија је мисија заштита природе, пуна ловишта, очување и унапређење станишта дивљачи у Србији. Према његовим речима ловци су баланс који држи биолошку равнотежу, да није ловаца дивљач не би опстала, а ловци увек прискоче у помоћ и када се догоде разне природне непогоде.
У интервју за Агробизнис магазин Ћирковић је открио и неке мање познате детаље из богате историје овог удружења.
– Ловачки савез Србије основан је 13.10.1896. године, на Збору ловаца у Роготу. Три ловачка удружења из Београда, Крагујевца и Младеновца, имала су иницијативу за оснивање савеза ловачких удружења. Први председник био је Љубомир Лешјанин, ађутант Двора, до је почасни председник био краљ Милан Обреновић. Том прилико усвојена су и прва акта којима се регулише лов. Током периода од 125 година у лову су се доносиле битне одлуке и склапали важни послови. Период комунизма је у 20. веку имао велики бенефит за ловство, самим тим што се је сам Јосип Броз Тито био пасионирани ловац. Сада се суочавамо са великим притиском од стране “зелених” организација и промотера веганства, а трајање од 125 година нам говори да је лов нераскидива карика са природом и да тај ланац не треба прекидати.
Шта је за једног ловца важније пушка или ловачки пас?
– На ово питање не постоји конкретан одговор. Већина ловаца ће вам рећи да једно без другог не иде. Опет, афинитети су другачији па самим тим и начини лова. За поједине ловове вам није потребан пас, тако да има ловаца којима је пушка битнија. С друге стране, ловна кинологија је сада већ наука за себе, а проистекла је из потребе човека да усаврши пса за лов користећи његове природне инстинкте и потенцијале. Тако да имате људе који иду у лов да би уживали у раду својих паса више него у самом чину лова.
Колико чланова броји данас ЛСС и ког профила су ловци?
– Чланице Ловачког савеза Србије јесу корисници ловишта, а преко њих и ловци као појединци. Тренутно има 80.000 ловаца. Ловаца има у свим слојевима друштва од адвоката, лекара, уметника, професора на факултетима, народних посланика, сточара, пољопривредника, возача и занатлија… Мислим да не постоји пора друштва у којој не постоји макар један ловац. То је одлика ловаца. Сви су једнаки без обзира на пол, боју, веру, националност, опредељеност или сталеж. У лову се сви друже, деле доручак и наздрављају једни другима. Зато су ловачка пријатељства за цео живот.
Како стати на пут ловокрадицама?
– Тај проблем увек постоји, али ми не одустајемо од борбе с њим. Јача казнена политика је оно за шта се ми залажемо, јер сматрамо да је то једини начин да се ствари драстично промене. Изузетно је важна и едукација како јавности тако и судства и тужилаштва и стална пропаганда за борбу против криволова.
Какву сарадњу имате са Друштвом соколара, с обзиром да је ова врста лова најстарија вештина код нас?
– Друштво соколара Србије је наша чланица од самог оснивања. Имамо сјајну сарадњу и видимо их као једне од бољих презентера ловства, али и чувара ловачке традиције и баштине српског народа. Са њима смо кренули упис соколарства у регистар нематеријалног културног наслеђа, што је један корак ближе ка упису на УНЕСЦО листу културне баштине.
Да ли је тачно да људи, често из незнања, ловце погрешно доживљавају?
– Ловство је мултидисциплинарна наука која у основи има пре свега екологију и ветерину. Лов је део ловства, као и сами ловци. Без заштите природе и дивљачи нема ни лова. Врло неправедно се ловци оцењују као људи који не воле животиње. Не само да то није тачно већ је и апсолутно супротно. Одстрел је крајњи циљ, а њему претходи дуг период узгоја дивљачи и очувања животне средине. Ловци су људи који су у најближем односу са природом, њихов значај је немерљив, како за друштво тако и за науку. Довољно о томе говори и наше чланство у светској организацији за заштиту природе IUCN.
Која је улога ловаца у сузбијању разних болести које могу да се пренесу са дивљих на домаће животиње?
– Ловци су прва одбрана од афричке куге свиња. Заједно са Управом за ветерину и Управом за шуме покушавамо да нађемо решење и утичемо на сузбијање ширења овог вируса. Афричка куга свиња није само проблем за ловство и популацију дивљих свиња, већ и за домаће свиње. Самим тим ту се намећу и економски проблеми који могу настати као последица штета узрокованих ширењем овог вируса.
Србија је имала врло запажен наступ на светској изложби ловачких трофеја у Будимпешти. Какви су ваши утисци?
– Србија је после Мађарске, која је била домаћин, имала највећи штанд на овој
манифестацији који је несумњиво привлачио пажњу свих посетилаца. На нашем штанду је приказан диверзитет дивљачи као и еоморфолошке одлике и лепоте Србије. То је била сјајна прилика да наша земља представи свој ловно-туристички потенцијал људима из Европе и света. Али оно што бих посебно нагласио и на шта сам јако поносан што смо се по први пут представили уједињени. Све значајне институције из области ловства (ловачки
савези, јавна предузећа, комора и национални паркови) заједно су радиле на једном циљу, а то је презентација српског ловства. Што се тиче организације овакве манифестације у Србији мислим да је могућа и да би је требало реализовати у наредном периоду чим се за то буду стекли услови.
