У октобру 1998. године Василије је оболео од рака црева. Смештени смо у дечију болницу „ПЕДОН“ у Атини где смо остали до априла 1999. године. Седам месеци је Василије примао хемиотерапију. Крајем априла лекари су се одлучили да Василија оперишу јер терапија није помагала. Његова кума М.К. посетила је манастир Пантократор одакле је донела уље из кандила светих отаца. Помоливши се за Василија рекла му је да се и он помоли оцима пре уласка у операциону салу. Након неколико сати лекари су изашли из операционе сале и у чуду рекли да се рак повукао и да је остало само запаљење слепог црева. Ово је само једно од сведочанстава посетилаца манастира Пантократор који се налази недалеко од Атине.
Манастир је имао целодневно богослужење јер има 8 олтара
Овај манастир основан је у деветом веку као мушки манастир који је у раној византиској епохи био други по величини манастир са више од 600 монаха. Најтежи период био је од 1570. до 1680. године када се у страсну недељу десио невероватан злочин. Један од манастирских радника, вођен злим помислима, договорио се са пиратима да их доведе до манастира кроз тајни пролаз. Овај пролаз манастирски оци су ископали како би могли да се склоне од честих напада. Овај издајник варваре је спровео до манастира у ноћ баш на Васкрс. Пирати су упали у цркву затекавши их како последњи пут певају „ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ“. Свих 179 монаха посечени су мачем и мученички пострадали а манастир је опљачкан. Преживео је само један јеромонах који је био да служи литургију у манастиру Херосакули. Враћајући се увече видео је спаљен манастир и унакажена тела монаха. Прешавши манастирски праг ридао је и ударао се у груди гледајући Христово стадо. Зверство неверника се могло видети на сваком од пострадалих. Сви су мучени и својом крвљу натопили су манастирску порту.
Према предању које се и данас поштује манастир се придржавао типика знаменитог Студицког манастира са непрекидним целодневним богослужењима у саборном храму и учешћем монаха у богослужбеном животу манастира. Манастир Пантократор је једини православни манастир у којем се толико дуго времена непрекидно служи а његов саборни храм има шестоугаони облик, данас јединстевен у целој Грчкој. Три века након мученичке смрти 179 отаца овог манастира благослов је дошао у виду појаве њихових светих моштију. То се десило када је манастир као и данас био женски а вест се проширила по целом православном свету јер су људи и пре овог догађаја имали дубоко поштовање према пантократорским мученицима. Отуда и мноштво сведочанстава о бројним исцељењима од најтежих блести. Спомен на ове мученике светкује се у уторак светле седмице.
Овај манастир карактеристичан је и по томе што у њему постоји 8 олтара у којима се служила служба на свака три сата. Тако је манастир имао могућност да се бозија служба непрестано врши. Данас овај манастир походе бројни верници из читавог света а доста посетилаца има из Србије. Љубазне сестре на енглеском радо испричају причу о овом бисеру грчке православне цркве. Сестринство се поред редовних манастирских обавеза бави и ручним радом па су веома веште у шивењу црквених одежда за свештенство и монаштво. Поред тога и за путнике намернике припремају сувенире и чаршафе које могу бити успомена на посету овом манастиру. У манастиру са десне стране налазе се мошти једног од отаца док су остале мошти у катакомби која се налази поред саборног храма. Усрдном молитвом светим пантократорским мученицима верујући народ и данас се спашава од болести и мука које су их задесиле.
Свети манастир Пантократор управља националном школом византијске музике. У овој школи многе ученице доживљавају благо византијске музике и химнологије.
