Голубачка тврђава место где се стварала историја

Аутор: draganadpetrovic
202 посета

На самом улазу у Ђердапску клисуру на десној обали Дунава на високој литици која се стрмо спушта ка реци смештена је Голубачка тврђава. Улазна капија средњовековне тврђаве представља и главну улазну тачку у национални парк са западне стране, а источно од бедема налази се природни резерват Голубац. У питању је споменик културе од изузетног значаја који је после вишевековног пропадања почео да се обнавља 2012. Данас, овај бисер средњовековне српске историје стециште је бројних туриста из земље и иностранства
који са бедема куле могу да уживају у бајковитим заласцима сунца над Дунавом уз хук давно прошлих времена.

Бурна историја међу кулама
Не постоје писани трагови ко и када је изградио ову велелепну тврђаву,да ли су то били Срби или Угари који су некада господарили овим крајевима. Археолошким исковањима на нивоу темеља пронађени су остаци античког објекта који је подигнут крајем II века у време када су ове крајеве походиле римске легије. Међу остацима су пронађени фрагменти зидног фреско сликарства у бордо, окер, жутој, зеленој и голубије плавој боји док је на једном већем уломку насликана је глава рибе.
Први писани подаци о самој тврђави датирају из 1337. када се тврђава у Голупцу помиње као део угарског војног поседа. Војничку срећу под зидинама тврђаве окушао је 1382. кнез Лазар Хребељановић, али није познат исход опсаде, нити постоје историјски подаци да ли је икада ногом крочио у утврђење. Само годину дана након његове погибије у Косовском боју 1389. Голубац пада у руке Османлија које су под комадом Бајазита I успели да загосподаре тврђавом и улазом у Ђердапску клисуру што се сматрало веома важним стратешким циљем у овом делу Балкана. Бесни Угари под вођством темишварског бана Петра Перењија истерали су Османлије гонећи их све до моравске котлине. Али, војничка срећа се преокренула и Турци су повратиле тврђаву и дале је на управу свом вазалу, српском деспоту Стефану Лазаревићу. Он је обновио и проширио тврђаву, саградио спољашње утврђење, а у приобалном простору палату. Након његове смрти, а по уговору склопљеном у Тати 1426. Ђурађ Бранковић враћа тврђаву угарском краљу Жигмунду. Проблем је настао када је заповедник тврђаве војвода Јеремија одбио је да преда утврђење Угарима тражећи 12. 000 дуката, колико је наводно дао деспоту Стефану за држање града. Угарски краљ Жигмунд оспорио је овај договор, па је Јеремија утврђење за исте паре предао Турцима. Бесан Жигмунд исте године саградио утврђење Ласловар на супротној Обали Дунава, одакле је у априлу 1428. са великом флотом и војском од 30. 000 људи започео опсаду тврђаве. Али, не лежи враже. Тврђава се није дала освојити, па је угарски краљ био приморан да склопи примирје са Турцима. Подмукле Османлије упркос договору напали су га током повлачења војске, па је Жигмунд једва извукао живу главу. Голубачка тврђава остаје у поседу Османлија који су је претворили у базу османске речне флотиле опремљене са сто лађа. Наредних векова тврђава је служила као база за упад турских снага на угарску територију, и под њиховом управом остаје до Првог српског устанка када на кратко постаје српски град. Под коначном српском управом Голубачка тврђава доспева после Другог српског устанка.

Илустрација: Бурна историја међу кулама трђаве

Шешир кула и палата
Тврђава је грађена лепезасто и састоји се од три дела: предњег, задњег и горњег града са цитаделом. Има укупно 9 кула од којих је најдоминантнија прва позната под именом Шешир кула. У питању је вишеспратна кула полигоналне основе изграђена на највишој литици и до ње се стиже уском, опасном стазом. Испред самог улаза откривени су
фрагменти фреско малтера који указују да је на том месту постојао знатно старији вероватно сакрални објекат осликан фрескама. Свака кула имала је своју намену, па је тако, рецимо, кула 2 била осматрачница, на кули 3 су
били смешетни највештији стрелци, у кули 4 је била малена приручна капела са иконом заштитницом , кула 6 је бранила тврђаву од напада са брда, у кули 7 пронађена су два узидана камена са мистичним натписом на старословенском па се верује да је у најнижим етажама служила као тамница, док је кула 9 последња саграђена и са ње је грмела топовска паљба. У самом подножју утврђења до које је допирао хук дунавских таласа налазило се велелепно здање давних заповедника тврђаве. Монументална палата је вишеспратна грађевина која архитектонски припада Доњем унутрашњем утврђењу. Састоји се из етаже: подрумски, који је служио као магацин-остава , приземни, који је имао велику дворану за јавне пријеме и одаје за становање заповедника града, док је на другом спрату била смештена сама посада палате.

Илустрација: Обновљена тврђава привлачи велику пажњу домаћих и страних туриста

Палата је имала два улаза- капије. Уз велики улаз са полукружним завршетком налазиле су се степенице којима се силазило у доње, приземне просторије, које су данас због ђердапске акумулације под водом, и које су делиле читав простор палате на два дела. Нова археолошка истраживања открила су да је и сама приступна комуникација Палати од приклесане стене. Како реконструкција тврђаве и даље траје многе тајне овог утврђења тек чекају да буду откривене.

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар