Институт: Ко је Милош Галић?
Милош: Заљубљеник у природу, који поред уживања у ономе шта она пружа, покушава дати и свој професионални допринос у њеном одрживом управљању. Основне студије „Аграрне економије и руралног развоја“ завршио сам у Бања Луци, гђе сам се афирмисао као личност и јасно дефинисао свој будући правац. Истовремено, као заљубљеник у “оутдоор” активности, са посебним акцентом на бициклизам и могућност да своју страст “спојим” са професионалним позивом, одлучио сам да упишем мастер студије „Руралног развоја“ на Пољопривредном факултету Универзитета у Бања Луци. Том приликом имао сам могућност да кроз мастер рад “Рурални туризам као вид јачања руралне економије” радим на развоју бициклизма на локалитету “Пецка”. Како је пољопривредна производња и даље најзначајнији извор прихода у поменутом руралном подручју, при чему је рурални туризам још увијек допунска ђелатност, заједно са шест колега сам дошао на идеју да покренемо Пољопривредну задругу „Пецка“ у истоименом селу. У годинама које су услиједиле, из позиције директора задруге био сам у прилици да учествујем у осмишљавању и имплементацији неколико развојних пројеката, који су имали за циљ економско оснаживање локалног становништва. Вођен жељом за даљим усавршавањем у позиву који сам одабрао, уписао сам Докторске студије на Универзитету у Новом Саду, одсјек „Агроекономија“, са циљем развоја докторске дисертације на тему “Дестинацијски менаџмент у развоју туристичке дестинације западне Крајине”, коју бих требао реализовати у догледно вријеме.
Институт: Веома си млад докторант. Шта је претходило одлуци на том путу?
Милош: Одлучио сам да се упишем на Докторске студије на Универзитету у Новом Саду, смјер Агроекономија, како бих могао даље напредовати у свом позиву. Моја амбиција је да дам допринос развоју туристичке дестинације западне Крајине, гђе бих као основ приступа користио развој „Пецке“ као микро локације. Такође, поред професионалне жеље за даљњим напредовањем, други аспект мог ђеловања је и патриотизам према посматраном подручју, у којем сам рођен и одрастао. Жеља ми је да оставим свој траг у развоју подручја са којег водим поријекло.
Институт: Чиме се тренутно бавиш?
Милош: Тренутно сам запослен у Пољопривредном Задружном савезу Републике Српске, гђе сам распоређен на позицију главног задружног ревизора. Такође, почетком године изабран сам за менаџера пољопривредног кластера „Крајина“, гђе ћу у будућем периоду дати свој допринос развоју ланаца вриједности у пољопривреди на датом подручју и унапређењу пословања малих пољопривредних субјеката. Поред наведених ангажмана свој допринос дајем и као:
- Пројект менаџер – Писање и имплементација бизнис планова и пројеката који су претежно предмет пољопривреде и руралног развоја, са фокусом на рурални туризам;
- Тренер за рурални туризам и развој туристичких дестинација – Организовање радионица и едукација;
- Бициклизам – Промоција и развој бициклизма као туристичког производа.
Институт: Зашто аграрна економија, а не туризам као одабрано усмјерење на факултету?
Милош: Рођен сам и одрастао на селу, при чему се моја породица бавила и још увијек се бави пољопривредом. Обзиром да сам имао прилику да учествујем у свим активностима на селу, али и да стекнем увид о томе како се у развијеним земљама ефикасно комбинује пољопривреда и рурални туризам, донио сма одлуку да упишем смјер „Аграрна економија и рурални развој“ на Пољопривредном факултету у Бања Луци. Уколико кренемо од спознаје да пољопривредна производња представља основну ђелатност на селу, на коју се веома природно наслања рурални туризам као допунска ђелатност газдинстава, долазимо до закључка како је поменуто усмјерење једино у то вријеме, али и сада, на свеобухватан начин објединило обе поменуте сфере мојих интересовања у једну компактну и компатибилну цјелину.
Институт: Један си од активиста заслужан за ревитализацију села Пецка. Данас, осам година од прве посјете поменутом селу, шта је другачије?
Милош: За мене Пецка представља изузетно постигнуће, при чему сам веома поносан на чињеницу да сам био учесник у стварању једне такве успјешне приче, гђе сам имао прилику да у пракси примјеним сво оно знање које сам стекао на факултету. Данас, годинама послије од прве посјете посматраном селу, ја сам наставио неким другим професионалним путем, док колеге сам којима сам учествовао у развоју тог подручја и даље неуморно раде са једнаким ентузијазмом. Пецка сада и прије осам година? Велика је разлика… Данас имате туристе који долазе аутобусима, имате означене бициклистичке стазе, уређена врела Сане, постављена усмјерења за слободно пењање по стјенама… Данас је Пецка препозната као микро туристичка локација, која је доживјела скоро потпуну ревитализацију и успоставила одржив концепт развоја.
Институт: Колико ти је у пројекту „Пецке“, али и свим другим активностима са којима се бавиш важно знање и искуство стечено кроз студије „Аграрне економије“ на Пољопривредном факултету?
Милош: Факултет представља полазну основу у свему што сам до сада постигао. При томе, најважнија предност коју наше усмјерење „Аграрна економија и рурални развој“ пружа јесте свестраност научних дисциплина, уз сталну доступност професора за све идеје и недоумице које се појаве. Када кажем „свестраност“ усмјерења, мислим на то да сам се након завршетка основних студија афирмисао у различитим подухватима, при чему сам остварио веома позитивне резултате, а све захваљујући стеченом знању и вјештинама на Пољопривредном факултету. Једноставно, знање и искуство стечено кроз студије „Аграрне економије“ обезбјеђује боље разумијевање ефеката политичких, друштвених и тржишних фактора на развој руралних подручја, те изграђује вјештине потребне за рјешавање сложених проблема у сектору пољопривреде. Такође, поред развоја пољопривреде ту је и аспект руралног развоја, који обухвата непољопривредне ђелатности у руралном подручју, а које представљају значајан потенцијал.
Институт: Које успомене носиш из времена студирања?
Милош: Када се присјетим периода студирања, прва ствар која ми падне на памет јесте живот у студентском дому. Да могу да одлучујем, једини услов за студирање би био да сви студенти треба да живе у студентском дому током школовања. То је друго мјесто, поред факултета, на којем градиш круг људи око себе, са којима настављаш да идеш даље кроз живот. Било је веома пуно дана када сам на предавања ишао без преспаване ноћи, заједно са мојим колегама, који су данас угледни чланови нашег друштва и који раде одговорне послове захваљујући стеченим звањима. Уз лијепе успомене, поносан сам на тај дио живота.
Институт: Зашто би млади људи данас требали студирати?
Милош: Факултет није само „процес“, који за циљ има стицање звања и добијање дипломе… Студирање на факултету може бити једно од највриједнијих искустава у животу младе особе. Осим добијања академских знања и вјештина, студије пружају могућност упознавања различитих људи, ширења видика и аналитичког размишљања, развоја личности и самосталности, те укључивања у различите активности и организације. Уз све наведено, факултет је и основа за стварање дуготрајних пријатељства, те изградњу мреже људи, која ће вам користити током читавог живота. Стога, са потпуним увјерењем сматрам како је период високог образовања један од најважнијих дијелова живота, који нам може пружити много више од самог стицања формалног образовања и дипломе.
Извор: http://www.ruralextension.org/nasi-agroekonimisti-milos-galic/
