Радим 15 сати, моја жена и више! Тајна успеха најбољег газдинства у Србији

Аутор: draganadpetrovic
229 посета

МОЈ радни дан траје често и по 15 сати, а моја супруга Марија некада ради и више.Касно лежемо, рано устајемо. Тако је када одлучите да се бавите пољопривредом.Другачије не може. Али и од истовремено лепог и врло напорног посла, може пристојно да се живи.
Овако, за „Новости“, говори Александар Жилић (34), из Мартинаца, надомак Сремске Митровице. Он је недавно, на такмичењу које су ради промовисања аграра, организовали Српско удружење младих пољопривредника (СУМП) и Привредна комора Војводине, добио прву награду у категорији за најбоље пољопривредно газдинство у Србији, у 2022.

Вредни Александар се са супругом Маријом већ шест година бави млечним говедарством и производњом сира – тврдог, младог и у кришкама. Има 14 крава и каже да нема довољну количину млека у односу на то колика му је потражња. Када је завршио средњу ветеринарску школу, шест година радио је у струци, а онда је решио да напусти тај посао и да се у потпуности посвети пољопривреди и сточарству.

– Прво сам држао крмаче, имао сам их 30. Када сам с тим послом кренуо цена је била добра. Један део прасади сам продавао, други део товио. Када је, међутим, цена кренула стрмоглаво да пада, све сам их распродао – прича нам Александар.
Тада је одлучио да купи прву краву.

– Када сам добио ћеркицу, почео сам да купујем млеко по комшилуку, а онда сам се запитао зашто не бих купио краву када већ имам шталу. Од вишка млека, који је остајао од те једне краве, решили смо да припремамо сир и ево тако већ пуних шест година – вели Александар.

Илустрација: Александар Жилић (четврсти с лева) на додели признања за најбоље у аграру

Каже и да му је супруга много помогла и да му је незамењив ослонац, јер је пре избеглиштва из Хрватске 1995, живела у Петрињи, у крају где су се традиционално држале краве и припремао квалитетан сир.

– Од 2019. ми смо на територији Сремског круга први регистровани произвођачи преко кућног прага, али, нажалост, једини смо легални произвођачи сира на пољопривредном газдинству. Млеко не продајем, већ све прерађујем – прича овај пољопривредни произвођач.Са својим производима већ је пуних пет година присутан на тржишту, али га тренутно највише изједа то што не може да припреми толико сирева колико му са свих страна траже.
– Са повећавањем броја крава сам, засада, стао. Конкурисао сам за средства код Светске банке да бих направио шталу за 30 крава, али још нисам добио никакав одговор. Тренутно немам места да бих проширио производњу, а волео бих – каже Александар и с поносом истиче да супрузи и њему већ увелико помажу ћеркица Нада (7) и син Душан (4).
Од пољопривредне земље, наш домаћин обрађује својих шест хектара и исто толико државног које је добио као право пречег закупа на конту крава. Храну за стоку не купује, сеје сунцокрет, соју, кукуруз и луцерку.

– Од малих ногу волео сам животиње, никада нисам имао жељу да одем у Нови Сад или Београд. И док сам ишао у средњу школу тежио сам, да се вратим на село. Да сам отишао у неке градове, тамо бих патио – вели Александар не кријући да је одувек маштао да има неки свој породични бизнис и да је срећан што му се та жеља остварила.

ЗЛАТНЕ МЕДАЉЕ ЗА КВАЛИТЕТ
НА Међународном сајму пољопривреде у Новом Саду, 2018. године, Жилићи су изложили свој сир на оцењивање и добили златну медаљу за квалитет и то међу 50 узорака који су били у конкуренцији. Да константно брину о квалитету својих прозвода показује и што су се ове године опет окитили Златном медаљом за квалитет на овом сајму.

Извор: https://www.novosti.rs/srbija/vesti/1156673/gradu-bih-patio-aleksandar-zilic-martinaca-ima-najbolje-gazdinstvo-srbiji

Srodni tekstovi

Оставите коментар