Марија Сеочанац има тек 23 године а већ има бројне успехе, у рекло би се, типично мушком послу. Она је у конкуренцији 50 орача забележила победу на недавно одржаном такмичењу орача у Србобрану о чему је брујала цела Србија. Захваљујући овој младој и лепој девојци Србија ће после више од деценије имати свог представника на Светској смотри орача која се одржава у октобру у Летонији.
Како је за Агробизнис магазин испричала ова млада девојка, иначе успешан студент на Технолошком факултету у Београду, победа у Србобрану била је изненађење само за оне који је не познају.
Илустрација: Марија се такмичила у најтежој Ц категорији
Успомене из детињства
Према Маријин речима иако је рођена у Краљеву 2. октобра 1999. од раног детињства везана је за село.
– Цео мој живот до одласка на студије везан је за Ново Село и Врњачку Бању. Најлепше дане детињства провела сам код бабе и деде на селу уз домаће животиње, играње жмурке и пењање по дрвећу. Дека и бака су ми давали мале послове у домаћинству што је био мој скромни допринос који ме је чинио поносном. Неке од најлепших успомена из тог периода везани су за камповање у природи на планинама на које нас је тата водио кад год је имао времена, као и мотор који сам почела да возим са само шест година – испричала је она.
Како је објаснила за љубав према тракторима најзаслужнији је њен покојни деда Воја.
– На трактор сам први пут села јако мала са неких осам – девет година. До тада сам се „возила“ са дедом који би ме ставио у крило и дозвољавао ми да заједно с њим држим волан и управљам. Осећај је био јако леп, јер је негде вожња нешто што ја јако волим од малена и добра сам у томе. Деда Воја ме је научио и да орем. Он је неко коме много много дугујем јер ме је научио мноштво ствари за цео живот – истакла је ова млада и лепа дама.
Данас највећа подршка јој је тата који је практично наставио тамо где је његов отац Воја започео.
– Тата ми је јако велика подршка али и најоштрији критичар. Он је изузетно искрен и реалан. Увек ми каже своје мишљење, похвали или исправи. Његов отац, а мој дека Воја, ме је научио свему, тата је само након дедине смрти наставио да ми буде подршка и негде помогне у усавршавању вештина.
Трактор и вожња су били како моја љубав, тако и потреба и жељи да помогнем мојој породици. Када сам започела са такмичењима само сам ту вештину подигла на виши ниво. Мојим укућанима и комшијама нимало то није било чудно јер су од малена навикли на мене баш такву – истакла је Марија.
Илустрација: Тата јој је честитао и пре проглашења победника
Прво такмичење са 17 година
На прво такмичење у орању пријавила се са само 17 година и већ тада је било јасно да је ова млада девојка изузетно талентована и да ће ретко ко, па чак и искусни мушкарци, моћи да јој стану на црту.
– Први пут сам на такмичењу учестовала у Новом Селу код Врњачке Бање на манифестацији “Прва бразда” 2016. Наредних година низали су се успеси, на „Србобранској бразди“ сам се први пут појавила 2019. а потом остварила и победу. Искрено, на овом такмичењу у Србобрану било је готово 50 такмичара, сви су били мушкарци и сви искусни, па нисам очекивала победу. Када су ме прогласили за победника и уручили ми пехар осећај је био невероватан. Доста такмичара је пришло, спортски су ми пружили руку и честитали ми на успеху – рекла је Марија.
Како је открила њен тата је још пре проглашења победника проценио да би она могла да се нађе на трону.
– Тата је био задовољан орањем и пре самог проглашења. По изласку из трактора ми је честитао. Касније је одушевљење било још веће када су и судије биле истог мишљења и оцениле то као најбоље изорану парцела – додала је она.
Како је објаснила Марија дисциплине и начин бодовања разликује од такмичења до такмичења.
– У Србобрану конкретно постоје три категорије: А, Б И Ц. “А” је најслабија док је “Ц” најтежа. Ја сам се, наравно, такмичила у “Ц” категорији, плуг
превртач, четири бразде, а може их бити и више. Бодује се отварање, затварање бразде, дубине за оба сегмента, касније задата дубина орања, улазак у бразду, правац, свеобухватна лепота орања, слагање бразди, и још пуно тога… Након отварања прве бразде комисија све измери, процени и оцени. Касније има још провера током самог орања, а на крају се оцењује и комплетна парцела по завршетку посла – рекла је наша саговориница.
У октобру као представник Србије путују на Светску смотру орача у Летонију. Захваљујући њој Србија ће после паузе дуге више од 10 година поново бити учлањена у Светску орачку асоцијацију.
– Тренутно чекам да ми стигне такмичарски плуг, а онда идем у акцију штеловања и пробе. Ове године је Светска смотра за нас ревијалног карактера и није део међународног такмичења, али већ од следеће године смо званични учесници са свим правима – закључила је Марија Сеочанац.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Марија Сеочанац/ Facebook
