Status žena u ruralnim područjima, a naročito u privredi, nepovoljan je iz godine u godinu i predstavlja ozbiljan problem u oblasti rodne ravnopravnosti u našem društvu, najviše zbog neplaćenog rada, apeluju u Zavodu za ravnopravnost polova povodom 15. oktobra, Međunarodnog dana seoskih žena.Žene na selu su preopterećene poslovima u domaćinstvu, nemaju uslove za brigu o svom zdravlju, neke od njih nemaju ni zdravstveno ni penzijsko osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije jer su im penzije male ili ih uopšte i nemaju, kažu u Zavodu.
„Žene čine više od polovine radnika u celoj Evropi, no njihov ekonomski doprinos je znatno manji, a situacija je jednaka sa ženama u poljoprivredi. Na primer, više od jedne trećine žena na prostoru Evropske unije je uključeno u proizvodnju hrane, te više od polovine u usluge povezane s proizvodnjom hrane, dok među vlasnicima poljoprivrednih zemljišta u Evropi žene čine svega 29 odsto, dok u Srbiji one čine 12 odsto. Žene svojim radom čine veliki postotak proizvodnje u poljoprivredi, statistike pokazuju da su one ujedno te koje dobijaju mnogo manje finansijske pomoći i mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika. Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim poljoprivrednim gazdinstvima, obrazovaniji i mlađi, a to su obično muškarci; dok su žene te koje su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi“, naglašavaju u Zavodu za ravnopravnost polova.
Rešenja ovog nepovoljnog položaja u kom se nalaze žene u ruralnim područjima je pre svega, navode u instituciji, u obrazovanju, informisanosti, ekonomskom osnaživanju i pristupu finansijskim sredstvima.
„Zavod za ravnopravnost polova obeležio je ove godine Međunarodni dan seoskih žena organizovanjem tradicionalne manifestacije ‘Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini’. Na Sajmu u opštini Šid predstavile su se seoske žene iz 200 udruženja žena sa područja čitave Vojvodine. Ženska udruženja su prikazale svoje rukotvorine i druge proizvode afirmišući na taj način svoj aktivizam, kreativnost i preduzetnički potencijal. Proizvodnja rukotvorina se smatra drugim izvorom prihoda za poljoprivredna gazdinstva nakon primarne poljoprivrede, i ona može biti perspektivna grana koja uz minimalna ulaganja može da obezbedi samozaposlenje i izvor prihoda za preko hiljadu žena iz svih krajeva Vojvodine i doprinese turističkoj ponudi i promociji i zemlje i regiona. Koristi koje iz toga proizlaze su nesporne i iz ugla ženskih prava i sa stanovišta ekonomskog rasta i produktivnosti“, poručuju u Zavodu.
15. oktobar je ustanovljen kao Svetski dan seoskih žena na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine, kada se i naša vlada obavezala da ženama na selu obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti i učini vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela.
877
