Тема положаја жена на селу, посебно оних које се баве пољопривредом, сточарством и домаћинством, остаје једно од најважнијих питања у нашем друштву. Иако оне играју кључну улогу у одржању и развоју руралних средина, многе од њих немају социјално, пензијско, па чак ни здравствено осигурање. Често су друштвено невидљиве и суочавају се са сиромаштвом, иако својим радом доприносе благостању својих породица и заједница.
Међународни дан жена на селу је прилика да се подсетимо на изазове са којима се оне суочавају, али и на постигнуте успехе. Овим проблемом баве се како државни органи, тако и бројне невладине организације. Један од узрока проблема је уврежен стереотип да се жене одричу наследства у корист мушких сродника, што их оставља без економске сигурности. Ипак, протеклих година забележен је значајан напредак у њиховом оснаживању, како економском тако и у смислу укључивања у актуелне друштвене токове, попут дигиталне писмености.
Удружење новинара за пољопривреду, основано 2003. године, од самог почетка се бави питањем улоге жене на селу. Препознајући значај жена у руралним подручјима, удружење је покренуло низ иницијатива усмерених на едукацију и оснаживање жена које живе и раде на селу. Организовано је више десетина радионица које су се бавиле темама попут економског оснаживања жена, унапређења пољопривредне производње, као и учешћа жена у доношењу одлука на локалном нивоу.
Један од најзначајнијих догађаја у организацији удружења био је први Сајам жена на селу, који је одржан у Крагујевцу. Ова манифестација је привукла пажњу шире јавности и поставила темеље за будуће пројекте који су имали за циљ промовисање доприноса жена у пољопривреди и руралном развоју. Сајам је окупио бројне жене из различитих крајева Србије, које су представиле своје производе и идеје, размениле искуства и успоставиле нове пословне контакте.
Поред едукативних радионица, удружење је активно радило на подизању свести о важности жена у одрживом развоју села. Остварена је сарадња са локалним заједницама, организацијама и институцијама које подржавају жене у пољопривреди, као и са међународним партнерима који пружају финансијску и техничку подршку.
Током година, Удружење новинара за пољопривреду је такође покренуло пројекте који су укључивали младе жене на селу, са циљем да се њихово укључивање у пољопривреду и руралну економију повећа. Организоване су обуке за коришћење модерних технологија и дигиталних алата у пољопривреди, што је допринело већој продуктивности и видљивости жена произвођача на тржишту.
Милица Николић је пример жене на селу која све може
У селу Мишина, далеко од градске ужурбаности, живот на селу носи са собом и лепоту и тежак рад. Милица Николић, једна од житељки овог места, сваки дан се суочава са бројним обавезама како би одржала домаћинство и пружила својој породици све што је потребно. Док нас са осмехом дочекује домаћим производима који сведоче о њеном труду, она нам открива како изгледа њен дан.
„Прво су деца на реду, њих четворо,” каже Милица, додајући да сваки дан почиње њиховим спремањем за школу. Међутим, њене обавезе се ту не завршавају – након што испрати децу, Милица креће на посао у продавницу, али чак и тада, мноштво других послова чека на њу. Од рада на њиви, кроз бављење повртарством и ратарством, до одржавања стоке и припреме дрва за зиму, Милица не посустаје пред изазовима које носи сеоски живот.
„Да ли бих мењала овај живот за неки лакши? Не бих. Колико год је напоран, волим то што радим,” искрено каже она.
Њена прича је један од многих примера жена на селу које се свакодневно боре и раде како би обезбедиле бољу будућност за своје породице, и управо тим женама треба посветити посебну пажњу.
Малина Становић и Удружење „Сачувајмо село“
Једна од најистакнутијих активисткиња у области побољшања положаја жена на селу је Малина Становић, оснивачица Удружења жена „Сачувајмо село“ из Прибоја. Њена организација је од 2012. године реализовала чак 36 пројеката, од чишћења дивљих депонија до поделе пластеника, едукација и обезбеђивања разне опреме која помаже женама у њиховом свакодневном раду.
Како Становић истиче, почеци нису били лаки. „У почетку је било неповерења и подсмеха. Људи су се смејали кад смо рекли да ћемо сачувати село. Међутим, мало по мало, успели смо да обезбедимо пројекте и да добијемо подршку, како од донатора тако и од медија“, рекла је она. Пројекти су донели опипљиве резултате – од изградње излетишта до поделе пластеника и опреме попут косилица и преса за ајвар.
Посебан фокус стављен је на дигиталну писменост жена са села. „Поделили смо лаптопове, научили их како да користе имејл, а данас те исте жене прате конкурсе и активне су у заједници. То је велики помак“, истиче Становић.
Наслеђивање и економска зависност
Један од највећих изазова са којима се жене на селу суочавају је питање наслеђивања. Иако традиција налаже да се имовина оставља мушким наследницима, Становић објашњава да су многе породице, након едукација које су организоване, почеле да схватају важност равноправне поделе имовине. „Родитељска реч има велику тежину. Када они за живота одлуче да равноправно поделе имовину, то спречава касније породичне сукобе“, објашњава она.
Удружење је организовало више едукација на ову тему, где су учесницима представљани реални примери из праксе. „Често се дешава да се ћерке одрекну свог дела у корист брата, а онда касније брат не брине о родитељима или прода имовину, остављајући сестру без ичега. Овакви примери помажу људима да разумеју важност праведне поделе“, истиче Становић.
Извор: Радио Београд, Прва ТВ, Агробизнис магазин
