Од укупног броја власника пољопривредних газдинстава у Србији мање од 20 одсто су жене што је знатно ниже од европског просека. Овај број би био сигурно далеко мањи да министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде још пре више година није препознало значај и улогу жена у газдинствима на селу па је додатним субвенција стимулисало припаднице лепшег пола да газдинства региструју под својим именом.
Ситуација је нешто боља али не драстично и у западно – европским земљама као што је Италија која у односу на Србију има много развијеније све гране привреде па и пољопривреду.
Илустрација: Као и у Србији тако и у Италији жене су у мањини кад је у питању власништво над имањем
Истраживање Националног института
Према најновијим подацима истраживања које је спровео Национални институт за статистику Италије дошло се до прецизних података о положају жена на селу у односу на мушкарце. Према овим подацима на 1,33 милиона анкетираних фарми широм Италије ради око 2, 8 милиона запослених од којих су 30 одсто жене.
То практично значи да је у италијанској пољопривреди запослено око 823.000 жена што је знатно ниже него 2010. када је на газдинствима радило око 36,8 одсто жена. Број запослених жена у италијанском аграру се јесте смањио али се зато повећао број радних сати посебно на газдинствима где се жене сматрају за породичну радну снагу.
Добра вест, бар за Италијанке, јесте да у порасту број жена које су укључене у управљање газдинствима и компанијама за прераду пољопривредних производа и то за 3 одсто више од европског просека. У поређењу са другим италијанским компанијама где жене заузимају тек једну у односу на четири директорске позиције мушкараца тај однос у пољопривреди је 1: 3 у корист јачег пола. Гледано географски највише жена у италијанском аграру ради у јужним деловима земље тачније у покрајини Молизе а најмање у Јужном Тиролу у покрајини Трентино тачније у околини града Болзано где у аграру ради тек 15 одсто дама.
Истраживање италијанског Националног института за статистику показало је да жене власнице пољопривредних газдинстава имају у просеку 7, 7 хектара земље што је за 4,3 хектара мање у односу на 12 хектара којима газдују мушкарци. Ове разлике су на северу земље још и веће зато што су поседи већи. Ипак, ово је помак у односу на период од пре 22 године када је половина жена у свом власништву имала газдинства која су била мања од једног хектара
Илустрација: Српско министарство пољопривреде има посебне подстицаје за жене у аграру
Чиме се највише баве жене?
Жене су највише заступљеније на газдинствима која се баве само узгојем а не комбиновано ратарство и сточарством. Даме су најбројније у агротуризму и образовању где су заступљене у просеку од 35 до 40,8 одсто у односу на мушкарце.
Када су у питању године највише жена у пољопривреди припада старијој популацији па се агро менаџментом баве и оне старије од 65 година. Кад је у питању образовање највећи процената жена у пољопривреди у Италији има основну школу или уопште немају никакву диплому. Високо образованих жена нема много и махом су се школовале за неке друге послове док је међу образованим мушкарцима у пољопривреди највише оних који имају диплому пољопривредне школе или факултета.
Како је показало истраживање жене власнице пољопривредних газдинстава мање су склоне иновацијама и компјутеризацији и тек свака пета дама сматра да је неопходно унапредити производњу кроз увођење различитих иновативних метода у аграру.
Кад се све сумира закључак је да је јаз између мушкараца и жена у италијанској пољопривреди нешто мањи него у другим секторима али да и даље треба радити како би се превазишле разлике које су и даље прилично велике у корист мушкараца.
У циљу решавања овог проблема Италија је донела низ мера и олакшица у корист женског предузетништва у пољопривреди како би се олакшао њихов положај. Посебан нагласак је стављен на учешће и промоцију улоге жена у пољопривреди уз наду да ће стопама Италије кренути и друге државе чланице Европске уније.
Извор: Агробизнис магазин
