Поводом обележавања Међународног дана жена са села Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у сарадњи са Привредном комором Србије и ЈКП Градске пијаце организовали су сајамску манифестацију у београдском тржном центру ГАЛЕРИЈА са циљем да промовишу делатности и производе којима се баве жене из руралних делова наше земље. Државни секретар у Министарству пољопривреде Јелена Благојевић отворила је манифестацију и овом приликом казала да су жене са села важна карика у ланцу просперита и будућности Србије, јер су „сеоске жене синоним за стуб дома, љубави и припадности“, али и учесници у најтежим пољопривредним пословима.
„Министарство је организовало манифестацију по први пут у овом формату са идејом да се споји урбано и традиционално, јер Београд од свих општина има највише пољопривредног земљишта“, рекла је она Танјугу. Додала је да је циљ Министарства да обележавање овог празника постане традиција у Србији. Такође, истиче да је идеја овог пројекта да се жене са села удруже и да им се пружи подршка како би постале видљивије и како би плодови њиховог труда постали доступни тржишту широм земље. Благојевићева је навела да своје производе данас излаже 15 удружења жена са села, али и да има представница самосталних домаћинстава. Позвала је београђане да посете и пробају традиционалне српске производе и додала да су њој пажњу привокли излагачи народње ношње, чији је обожавалац.
У име ПКС излагачима и присутнима обратила секретар Удружења за туризам коморе Тијана Маљковић која је изразила задовољство у име компаније што на овај начин подржавају жене које се баве најстаријим сеоским занатима. „ПКС је овде како би помогли промоцији жена са села и њихових прехрамбених производа, али и сувенирског програма. Такође, да им помогнемо да се удруже са другим асоцијацијам у земљи и иностранству, али и да подржимо њихов предузетнички дух и креативност“, рекла је Маљковићева. Удружења жена из села из околине Ваљва, Пожеге, Врњачке Бање, Лазаревца, Лебана, Рашке, као имногих других општина Србије представљале су своје рукотворине, специјалитете од сушеног воћа, ћилиме, шалове, сувенире, зимницу, али и напитке без адитива и биљну козметику.
Најмлађи су имали прилику да се упознају и науче вештине поут плетења, ткања, прераде коже и вежења. Саговорница Тањуга из Степојевца рекла је за Танјуг да је на сајам дошла из љубави према везу који јој је постао хоби од како је у пензији, и да са својим удружењем настоји да младе научи овом старинском занату, али и представи својих руку делу, народне ношње и вез на гази.
Из села Прилипац из околине Пожеге на манифестацији самостално испред свог пољопривредног газдинства учествује Маријана Јовановић, која је Танјуга рекла да се улога жена са села умногоме променила, те да оне сада прате моду и по свему могу парирати женама из урбаних средина. „Кренула сам самостално са производњом и прерадом воћа и поврћа пре четири, пет година и видела да ту поред тога што може да се заради, може и да се дружи и учествује на оваквим догађајима“, казала је Јовановићева и послужила свој ајвар, дзем и пикантну паприку у тегли.
Удружење Левчанке из велике Крушевице које постоји већ десет година има око 15 чланица и овом приликом поред меда, туршије и папричица са грожђем, маме посетиоце кифлицама, ролатима, пуслицама и бундевом са шљивама.
О унапређењу положаја жена у сеоским срединама код нас се тек последњих година говори и ради, кроз разне пројекте. Више речи на ову тему било је у Новом Саду на конференцији, која је сазвана на иницијативу покрајинског заштитника грађана.
Међу првима о ову тему су препознали у АГРОПРЕСС-у Удуржењу новинара који се баве пољопривредом. Данас се о проблемима жена на селу говори све чешће, а њихова улга је све препознатљивија рекао је Горан Ђаковић, председник овог Удружења. „Одржали смо бројне радионице и Први сајам женског предузетништва у Крагујевцу. Данас нема сајма на којем жене нису посебно заступљене са својим производима“ наглашава Ђаковић.
Напоран рад, неизвесна егзистзенција и препуштене стереотипима који карактеришу ово поднебље, једне су од одлика живота жена на селу. На њиховом економском оснаживању самим тим и одрживом развоју села, доста се тога планира, а приметни су и досадашњи резултати. Све је више Удружења жена, које се саме организуују и учествују у пројектима, што владиног, што невладиног сектора.
„За сада имамо пет сталних чланица, у зависности од производње буде и више жена, а значајне су нам и едукакативне радионице и ту се открива предузетнички дух код жена које не могу саме да покрену посао него уз помоћ радионица“, рекао је Вукосава Тешановић, УЖ „Митровачка добра башта“.
„Основани смо 2016. године уз помоћ града Сомбора, завршили смо обуку и прва генерација која је после 50 година села за разбој како би сачувала наш ћилим“, рекла је Мира Ковачев,УЖ „Стапарска ружа“.
„Ствари су покренуте са мртве тачке јер оваква тема пре 10 или 15 година не да је била незамислива, него се о овим стварима није разговарало. Идемо у нови дан са женом која има улогу која јој припада“, изјавио је Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана.
Значајне пројекте у области пољопривреде у наредној години, најавила је повереница за заштиту равноправности, Бранкица Јанковић. „Активности су управо такве да оснажују жену кроз куповину пољопривредних машина или опреме, као и стакленика, копачица, дакле женама које би започеле производњу или унапредиле постојећу у својим газдинствима“, сматра Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.
Поред покрајинског омбудсмана и поверенице за заштиту равноправности, конференцију под називом „Сеоске жене-покретачице локалног развоја“ помогли су и Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена, као и Европска унија.
Жене из руралних крајева углавном нису запослене, а за свој рад код куће нису плаћене, јер се он, кажу, подразумева. А оне ретке које нађу посао, и даље чекају исте обавезе.
„У селу једино две жене раде поред имања које имају и тих обавеза кући, а иначе су незапослене из разлога што имају велика пољопривредна газдинства. Жене на селу иако пуно раде, значи њима за тај рад нико не плаћа“, истиче проблеме Славка Илић из Кржаве.
Изузетак жене власнице газдинстава
Изузетак представљају и оне жене које су власнице газдинства, јер се и даље традиционално одричу наследства у корист мушких чланова породице.
Вера Вујковац из Беле Цркве пре неколико година успела је да се избори за своја права и започне производњу јагоде.
„Мени су моји родитељи уступили земљу, они су мени велика подршка, значи код мене је тата човек који разуме све и није му проблем што ће се газдинство водити на мени. Док код нас у селу не подржава се жена тако, ја кад сам прва отворила газдинство то је био баук, што ја, што није отац или што није син“, објашњава Вера Вујковац из Беле Цркве.
Кроз удруживање неке жене успеле да покрену сопствени бизнис
У нашој земљи већ неколико година уназад оснивају се удружења која имају за циљ да оснаже жене на селу. Велики број њих на тај начин је прошао информатичке и предузетничке обуке, јер статистика показује да су жене из руралних крајева често недовољно описмењене и да не знају која су њихова права. Кроз удруживање, неке су успеле и да покрену сопствени бизнис.
„Сада имамо 22 пластеника у којима гајимо поврће, поделили смо 40.000 хиљада сертификованих садница, 20 жена је добило по 2.000 садница, тако да имамо прераду и воћа и поврћа“, навела је Малина Станојевић, председница Удружења жена „Сачувајмо село“ из Прибоја.
Марија Уечански каже да Удружење жена „Банатско јагње“ Бока постоји од 2016. године. Дошли су на идеју да, како је објаснила, пошто се вуна баца, као природан материјал да је употребе и искористе.
Жене из руралних крајева, наводе, и да су села у Србији опустошена, углавном због лоше инфраструктуре, али и тешког и мукотрпног рада који најчешће није довољно плаћен.
Извор: РТВ, Танјуг, РТС
