Замирисала је добра прича из кухиње економије скромности Мирославе и Саше Гилића из села Тулац код Врњачке бање. Уу времену када би сви да скидају кајмак годину дана месили су на пиротски начин качкаваљ, играли се са укусима и донели радост пре свега својој а онда и породицама произвођача млека са Гоча и Гледићких планина.
Дневно у својој млекари прераде од 100 до 500 л млека месечно до 5 тона сира а онда игра почиње…
„У сир се стављају тартуфи , цимет, ђумбир љуто, зачинско биље, каранфилић, лаванда. Додаје се и чоколада све зависи. Правимо качкаваљ у вину. Циљ нам је да прерашујемо 1000 литара млека дневно“ каже Мира Илић која је за маере РТС-а са супругом сашом показала како њих двоје месе качакаваљ.
Тренутно откупљују сировину од 15 произвођача. Занимљиво је да качкаваљ покупи око 45% млечне масти док се остатак мути. Из 10л одваја се чак 4 кг маслаца. Млаћеница је врло тражен посластичарски производ.
Саша нам је испричао колико је трајало заправои учење производње сира. „Сигурно годину дана смо истраживали док смо дошли до по нама неког савршенства још увек причамо о томе шта би могли да унапредимо и да добијемо савршенство. Али рецимо да смо дошли смо до неког идеалног поступка и ево већ годину и по две смо у послу и тражи се увек коцка више“ задовољно констатује саша док пажљиво притиска сир у капупу како би га обликовао.
Занимљиво је и то да су Илићи добили доста награда. „Било где да се појавило по једну награду добијемо, то је знак да имамо квалитет а најдража награда је свакако она која је била прва награда на фестивалу сирева Балкана у Београду.
Мирослава и Саша са децом из претходних бракова Андрејем, Матејом и Мињом, се труде да им сваки дан буде успешан и испуњен. За своје другарице Мирослава је спремила ручак, у оквиру серијала „Кухиња мога краја“. Наравно, на трпези су доминирали укуси њеног домаћег качкаваља, који се допао свима.Мирослава иначе ужива у припреми кетеринга од домаћих сухомеснатих производа, сланих ролата разних укуса, као и торти и колача.
Извор: РТС, емисија ЗНАЊЕ ИМАЊЕ
