Како се жене сналазе у пољопривреди?

Аутор: dzonioff
912 посета

Иако се на подручју Републике Српске пољопривреда углавном везује за мушкарце, Винка Савић, Николина Штековић, Суада Обрадовић и Милијана Млађеновић су доказ да у овој области успешне могу бити и жене.


– Возим трактор, а имам скоро све пољопривредне машине: четири трактора, два комбајна, шило комбајн, као и све пратеће машине – каже Винка Савић из Верића, код Бањалуке, која се бави производњом млијека.

Тренутно има око 75 крава од којих, како појашњава, 40 музних и 35 јуница.

– Имам око пет-шест телади, свиње, овце и још нешто ситне стоке, а сијем и обрађујем око 60-70 хектара земље на којој гајим кукуруз, пшеницу, трожито, траве, травне смесе, грашак, грахорицу и друге културе које користим за прехрану стоке – прича Савићева.

Устаје, каже, углавном, око шест сати, а када је радница која јој помаже у послу слободна, онда јој дан почиње и сат времена раније.

На починак се иде, прича Савићева, када се сви послови заврше, па је то зими нешто раније, а лети касније.

– Недавно сам купила један велики трактор од 95.000 КМ, а за који сам добила подстицај од Фонда за развој села 20.000 КМ и од Министарства пољопривреде РС 30.000 КМ, а остало сам сама надокнадила – нагласила је Савићева.

Бити жена у пољопривреди, каже, није лако, али уз помоћ механизације много је лакше него у нека прошла времена.

– Да ли је у пољопривреди лакше женама или мушкарцима, то је исто као и у школи, неко учи добро, а неко лоше, тако да све зависи како ко схвата своје обавезе. Сматрам да сам одличан ученик у области пољопривреде – истиче Савићева.

А бављење пољопривредом је опредјељење и Николине Штековић (30), младе мајке из Кршља, код Новог Града, која, како каже, себе види искључиво у овом послу.

– Имам два сина и када устанем ујутро прво се бавим децом, након чега идем у шталу и музем краве, које дневно дају око 140 литара млека – истакла је Штековићева.

Каже да тренутно има 14 крава, али да то није крај јер у овом домаћинству планирају и проширење.

– Убацићемо више грла и повећати производњу млека, тако да свакако планирамо проширење, јер када су сви сложни, онда се није тешко бавити пољопривредом. Желимо постићи што бољи квалитет – прича Штековићева.

Живот на селу се исплати, тврди ова тридесетогодишњакиња, која највише воли радити са животињама.

– Сејемо кукуруз, зоб, пшеницу, 20 дунума детелине, силажу такође навелико радимо и на тај начин припремамо храну за зиму – истиче Штековићева.

Суада Обрадовић (51) из села Кравице, код Братунца, бави се узгојем бобичастог воћа.

– Имам четири дунума малине и два дунума купине, а од једног дела вршим прераду тако што производимо купиново домаће вино, џемове, па идемо и на сајмове и већ смо стекли муштерије – рекла је Обрадовићева.

Радни дан јој, прича, лети започиње у пет сати и траје увече до девет или десет часова, у зависности од обавеза.

– Када дође зима, онда имамо времена и да одморимо, да се дружимо и изађемо – каже Обрадовићева.

Њена суграђанка Милијана Млађеновић (41) бави се узгојем малина, купина и шљива.

– Имам троје деце, а поред узгоја бобичастог воћа, имам и стоку, тако да, када устанем, у рано јутро прво идем да намирим стоку и да свима припремим доручак – каже Млађеновићева.

Засад има на земљишту при кући, како каже, четири дунума под малином и један дунум под купином, а мало даље, поседује још једну мању парцелу, где такође, како каже, узгаја бобичасто воће.

Иначе, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС је промовисало пројекат родно одговорног буџетирања.

– Циљ пројекта је да се скрене пажња на удружења жена са села као и на њихове производе и активности – истакли су у Министарству.“

извор : https://www.blic.rs 

Srodni tekstovi

Оставите коментар