Како изгледа живот жене на селу у Србији

Аутор: dzonioff
814 посета

Сања Зафировић је пре петнаест година живот у граду заменила животом на селу. Вештине као што су кување, спремање и органска производња употребила је како би развила своје еко-етно домаћинство покрај Блаца.

Сања Зафировић: Устаје се у раним јутарњим часовима, негде око 7 часова, и онда крећу те неке породичне обавезе, пошто имам четворо деце, сва та деца морају да се намире, свако има свој неки јутарњи ритуал. Након тог јутарњег ритуала почиње радни дан. Радни дан, припрема самог дворишта, односно наше баште и преноћишта и ресторана. Потом се иде у набавку, да би све те намирнице које спремамо у току дана дошле свеже и из домаће радиности и онда креће припрема у кухињи. Активно се ради, сигурно, од 7 ујутру до неких 10 увече, а онда се посвећујемо опет породици и у 12 се леже, тако да је то активност целога дана. Репортер: Ове године Сања се спрема да искористи субвенције Министарства пољопривреде намењене женама.

Сенад Махмутовић, државни секретар у Министарству пољопривреде: Имамо и посебне мере подршке у којима се категорија жена пољопривредница, односно носилаца пољопривредних газдинстава, посебно третира. Репортер: Жене на селу преоптерећене су обавезама у домаћинству и често без адекватне здравствене заштите, а само мало њих може да издвоји време за образовање. Како их оснажити, економски и социјално и правно, била је тема Прве регионалне конференције „Жене у агробизнису“ која је одржана на Сајму пољопривреде у Новом Саду, у коју су се укључиле и друштвено одговорне компаније, организујући едукативне радионице широм Србије.

Мр Мирко Петровић, Дунав осигурање: Жене су учесници тих радионица. За ових осам година било је више од хиљаду петсто жена које су биле учесници радионица. Радионице се одржавају по мањим местима, на селима, уз учешће жена као индивидуалних пољопривредних произвођача.

У мањини, али такође вредне и образоване пољопривреднице, успешно се боре на нашем тржишту. Једна од њих је и докторка Маја Тимотијевић. Маја Тимотијевић, председница удружења „Конопља“: Ја сам председница удружења „Конопља“ и директорка задруге „Конопља“. То је специјализовано удружење и задруга који се баве организовањем производње и прераде индустријске конопље у Србији. Значи, наше тржиште и наши, уопште, кооперанти и наши чланови су са целе територије Србије.

О женама пољопривредницама и њиховим потешкоћама углавном пишу новинари који прате пољопривреду. Окупљени у разним гласилима, као што је, између осталог, и специјализовани канал Агро ТВ који се појавио пре две године.

Марија Вукашиновић, МТС: Данас, после две године, када сагледамо резултате Агротелевизије, можемо да кажемо да смо направили прави избор што смо тај пројекат подржали, што смо га помогли на сваки могући начин и што је пољопривреда како грана привредна, коју и ова држава сматра будућношћу, што је добила подршку и на овакав један начин. Репортер: И све је више људи који воде рачуна о исхрани, све је више тих урбаних башти, тако да људи и на својим терасама и у својим двориштима хоће да гаје воће и поврће, и у суштини, све те информације су јако корисне и наша публика није ограничена на село, она је …, сви једемо на крају крајева.

Марија Вукашиновић, МТС: Агротелевизија тренутно има преко 25 сопствених формата различитих тематика. То није само она пољопривредна производња основна, то су све друге неке делатности које се ослањају на пољопривреду или се негде тичу пољопривреде. Па тако имамо, овај, и емисије о здравој храни, о неким другим могућностима, начинима здравог живота, повезаности са природом, о хортикултури, о кућним љубимцима и многе друге теме које занимају не само ону публику која је везана уско за пољопривредну производњу, која од ње живи, него за ширу популацију и целу нашу корисничку базу. Репортер: За препознавање и указивање на проблеме жена на селу, Радио телевизија Србије и емисија „Знање имање“ добили су награде „Шампион квалитета“ Новосадског сајма 2018. године.

Srodni tekstovi

Оставите коментар