Постоји нешто магично у споју жена и вина, и овде не причамо о дегустацији већ о производњи. У тренутку када је глобална винска индустрија посрнула и бележи велике проблеме (по неким проценама потрошња вина је пала на ново од 1961. године) све је више жена широм света које преузимају посао у винаријама. Од сунчане Калифорније до винарија у Тоскани и Србији жене постају све успешније у некад искључиво мушком послу – производњи вина.
Крајем фебруара министарка без портфеља задужена за родну равноправност, политичко и економско оснаживање жена Татјана Мацура посетила је Неготин који је одавнина познат по производњи квалитетних вина. Жене овог краја, на сопствену иницијативу, покренуле оснивање Савеза винарки неготинског краја препознајући потенцијал виноградарства и винарства као традиционалне и развојне шансе региона. Полазнице су кроз предавања и практичне радионице стекле знања и вештине из области производње, брендирања, пласмана производа и удруживања, а министарка је посетила и неколико винарија међу којима и ону којом управља учитељица из локалне сеоске школе.
Када се погледа кроз историју винарство се вековима доживљавало као искључиво мушки посао иако су даме имале врло запажену улогу. Захваљујући њиховом пионирству, чак и данас се женски траг у свету вина осећа у свим деловима винске индустрије. Познаваоци винске историје кажу да су жене биле кључни покретачи у винарству у давна времена, али се њихово присуство и утицај изгубио негде успут. Тек недавно жене све више преузимају у своје руке узде у винској индустрији, не само у власништву већ и у виноградарству, производњи вина и управљању и вођењу винских предузећа. Постоји нешто посебно у вези са женском педантношћу што доприноси креативној страни винарства.
Илустрација: Кроз историју жене су много више учествовале у производњи вина него што се за то знало
Докази из древног Египта показују жене не само да беру и цеде грожђе, већ и учествују у ритуалима везаним за вино што додатно учвршћује распрострањеност женских богиња вина у многим древним цивилизацијама где су даме играле значајну улогу у узгоју грожђа и производњи вина. У свом чланку „ Жене у вину кроз историји“ др Лиз Тач сугерише да су највероватније жене биле те које су прве „откриле“ ферментацију грожђа за вино, јер су историјски гледано биле те које су се бавиле сакупљањем и складиштењем прехрамбених производа.
Од римске царице Гале Плацидије која је имала велики утцај на производњу вина у Италији до грофице Матилде ди Каноса у средњовековној Италији јасно је да су жене имале много већи утицај у производњи вина него што се мислило. А каква је ситуација данас? Могули ли жене да спасити винску индустрију?
Одговор на ово питање није једноставан, али својом упорношћу и иновативношћу неколико дама је већ показало и доказало да умеју да се носе са изазовима у сваременој производњи вина и да без проблема могу да стану раме уз раме са мушким колегама.
Када је Пати Мичел из винарије Охајо Пацифик Вјуа, која је смештена у магичним брдима Охаја на висини од 900 метара са погледом на планине и Пацифик решила да узгаја и прави вино од италијанске сорте долчето наишла је на подсмех мушкараца. Говорили су јој да неће направити квалитетно вино, али је Пати доказала да нису у праву, а њена вина освајају бројне златне медаље као доказ изузетног квалитета.
Луиза Корино је шеста генерација винара из чувене винске куће „Казе Коринија“, али прва је жена која је на челу породичног винског посла заједно са братом Гвидом. Антонела Манули, пионир и предводник регенеративне пољопривреде и природног вина, оснивач је биодинамичке винарије „Ла Малиоза“ , а на 160 хектара у брдима Мареме у Тоскани узгаја грожђе и маслине.
Илустрација: Све вође жена широм света су све успешније у винској индустрији
Напустила је каријеру у Милану да би се преселила у Марему у јужној Тоскани где је започела сарадњу са легендом природног вина Лоренцом Корином како би створила патентирани Метод Корино, метод биодинамичке, регенеративне пољопривреде и природног винарства. Са овом методом користе се одрживе праксе у винограду, избегавају адитиви попут квасца или сулфита у процесу производње вина како би се сачувала израженија арома природног вина.
Фокусирајући се на аутохтоне тосканске сорте, производе бројна веганска вина и италијанско маслиново уље. Антонела је отишла и корак даље, посвећена је промоцији локалног подручја и туризма, а винарија нуди искуства попут дегустација и глемпинга, омогућавајући посетиоцима да се уз вино уживају у магичним пределима јужне Тоскане.
Жена које храбро улазе у производњу вина све је више широм планете, не плаше се изазова и доносе посебан квалитет у свет винарства. Оне често поседују јединствену перспективу, ону која није ограничена традицијом или устаљеним нормама и на свет вина гледају из другачијег угла. Не плаше се да ризикују и експериментишу са новим методама или да сачувају аутохтоне сорте грожђа, померајући границе онога што вино може бити, пише сајт verovino.com.
Извор: Агробизнис магазин
