Прича Павела Брезине и његове породице смештена је у малом, војвођанском селу Падина. Они се већ дуго, генерацијама, баве пољопривредом, претежно ратарством, а пре неколико година започели су нову авантуру садњом лешника, који повољно делује на структуру земљишта и биодиверзитета.
Како нису пристајали на компромисе када је квалитет у питању, стално су трагали за иновативним решењима, због чега данас важе за пионире у примени редукованог система обраде земље и сетве.
На домаћинству Павела Брезине, око 40 одсто парцела је под кукурузом, пшеница заузима површину од 30 одсто, а остатак одлази на уљану репу, соју и сунцокрет.
Илустрација: Обрадом без плуга земља се не преврће и задржава потребну важност
Како би сачували квалитет земљишта и животне средине, пре 16 година су одлучили да, уместо плуга, користе грубер за обраду земље. Било је потребно да прођу скоро четири године како би потпуно спровели конзервацијске принципе и да избаце плуг из употребе. Упркос изазовима, резултати су показали да су њихова очекивања била оправдана. Земља се више не преврће, задржава влажност, а све се обавља уз знатно мању потрошњу горива и других ресурса.
– Први значајан бољитак који смо видели јесте очување влаге. Такође, одмах се показало и да је велика уштеда у проходима и да користимо мање моточасова по обради јединице површине. Самим тим – мање се времена проведе на њиви. Када имате овакве резултате, комплетан процес постаје ефикаснији због тога што је гажење земљишта много умањено и имамо енергетску уштеду у смислу прохода за производњу одређене културе. Пре самог преласка на регенеративну производњу, треба добро анализирати, добро се распитати јер ми, наравно, нисмо први који то радимо. Друге земље су много раније кренуле са овом праксом. Важно је информисати се шта други раде и према томе направити план – каже Павел.
Породица Брезина је све време имала снажну подршку банке, кроз дугорочне и краткорочне кредите.
– Откако смо мој отац и ја почели да набављамо механизацију, увек је банка била уз нас. НЛБ Комерцијална нам је ту била подршка, за набавку механизације дугорочним кредитима, а краткорочним у набавци репроматеријала.
Данас, 16 година касније, сваки комад земље на имању Павела Брезине се користи уз детаљно планирање. Након жетве пшенице и уљане репице, саде се посебне биљке, познате као „хватаче“, које оплемењују земљиште и повећавају род.
На 500 хектара земље има 500 прилика, а чланови породице Брезина се труде да увек створе још једну.
Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/4436102/pavel-promenio-iz-korena-nacin-odrzavanja-zemlje-zapoceo-sadnju-nesvakidasnjeg-voca-a-zamenom-ove-masine-unapredio-i-poslovanje
