Набавио један од најскупљих и најјачих трактора, ево и зашто!

Аутор: draganadpetrovic
706 посета

Шта би млад човек од 34 године урадио да има са стране неколико стотина хиљада евра? Вероватно би купио неки бесан аутомобил. Међутим, Миле Поповић из села Скореновац код Ковина не размишља на тај начин. Он је, веровали или не, купио један од најскупљих и најјачих трактора CASE magnum 380 CVX који га је коштао 400. 000 евра. Овај млади човек са годину дана старијим братом је успешан пољопривредник и обрађују 1.500 хектара, а поред ратарства породица Поповић има и сточарску производњу. Тренутно у стајама имају 350 грла од чега 125 крава на мужи. Обрађују велике површине и постижу одличне приносе, па им је једна оваква машина била потребна. Миле и његов брат настављају дугу породичну традицију бављења пољопривредом. Његов деда се бавио товом јунади, отац производњом семенском кромпира, али су током Олује 1995. избегли из Хрватске и почели живот из почетака. Марљивим радом су поново све стекли и данас Миле себи може да приушти да купи једну овако скупу машину. Цена трактора је иначе оквирна и зависи од опреме која иде уз њега.

Илустрација: Породица Поповић у свом возном парку има 9 CASE трактора, два комбајна и 5 навигација

Возни парк

Како је за Агробизнис магазин објаснио Миле одлуку да купи трактор лако је донео а верује да ће му се исплатити.

-Куповина трактора се сигурно исплати. Само техника донекле може да надомести оно што губимо у цени. Ако желимо да имамо род, да то буде квалитетно и добро, ако желимо да напредујемо онда морамо да идемо у корак са временом. Не може баш сваке године да буде 13, 14 тона кукуруза по хектару, али кад нам Бог подари такве услове онда морамо ми да дамо максимум од себе да бисмо постигли резултате. Без машина и савремене технологије то једноставно не може. Иновација је данас кључ успеха у пољопривредној производњи – истиче Миле.

Он је пазарио модел трактора CASE magnum 380 CVX.

– CVX је заправо ознака за тип мењача. То је безстепени тип мењача, односно вишенаменске ручице налик на џојстик преко је које буквално све радимо са трактром тако да руку уопште не морамо да померамо. Кад ручицу вучемо према назад трактор успорава, кад је гурамо унапред он убрзава до оне одређене брзине коју смо поставили као параметре на монитору. Имамо три ранга брзина. Ја тренутно на монитору имам 8, 26 и 43 км/х. Осам је кад сам био на орању, 26 је кад идем пољским путем а 43 је брзина за асфалтни пут. Ово је тренутно најачи трактор што се тиче мењача и погона точкова. Искрено, нисам се ни распитивао нити гледао неку другу марку јер је нама CASE негде прирастао срцу и има црвену боју љубави – додао је уз шарматни осмех Миле.

Он и његова породица има завидан возни парк кад су у питању пољопривредне машине и све су марке CASE.

-Кад смо куповали прве тракторе и то на кредит били су CASE. После смо увек узимали ту марку и поштовали смо договор са продавцима. Тренутно имамо 9 CASE трактора, два комбајна и 5 навигација.  Обрађујемо 1.500 хектара док усложну обраду земље у суштини не радимо. Сматрам да треба да се одлучиш да ли ћеш квалитетно да радиш код себе или ћеш квалитетно да радиш код другога. На жалост, година је била таква каква јесте. Пре тога смо имали две нешто боље године, направили смо неку акумулацију и оставили део пара па смо могли да купшимо трактор иако ова година није била за куповину машина. За нас је било најбитије да се инсфинасира цела производња из сопствених средстава, па онда на крају оно што преостане после кредита и осталог је та нека зарада. Ми радимо соју, кукуруз, сунцокрет, уљану репицу, пшеницу. Брат би хтео и шећерну репу али оно што се видим на терену је да постоји монопол што се тиче шећерне репе и не видим себе још увек у тој врсти производње – искрен је Миле.

На питање по чему се овај трактор издваја од осталих он признаје да су пре куповине размишљали о многим стварима пре свега о сервису и резервним деловима. Како већ дуго и успешно сарађују са Агромаркетом дилеме није било.

-Овај трактор има много дисплеја, музику, климу, расвету… Што се тиче самог трактора ја не знам шта бих могао да кажем а да нешто не заборавим. Много је ствари, много детаља буквално се мислило о свакој ситници. Стојим иза тога да је један од бољих али не могу да кажем да је најбољи на свету. Одлуку о куповини није било тешко донети. Још увек смо релативно млади, а некад човек у овим нашим годинама донесе одлуке а да не размисли двапут. Шалим се наравно. Кад купујемо неку машину, небитно је да ли је то трактор или прикључна машина, свесни смо да свака машина захтева сервис. Сервис и резервни делови продају трактор. Први трактор ће да вам прода менаџер, али сваки следећи трактор или механизацију ће да вам прода сервис или резервни делови. У томе је цака, увек су нам на располагању кад је потребан сервис јер свака машина која ради нормално мора и да се квари – појаснио је он.

Према Милетовим речима приметио је у последње две године да је нешто слабији квалитет механизације чак и кад су у питању две исте машине исте марке види се разлика.

-Упараво због тога је најбитинији сервис, односно њихова подршка према нама и наша сигурност. Било је дана кад сам увече око седам или пола осам  био слободан да их назовем иако не раде да пријавим проблем и већ ујутру у седам сати су били код нас. Решавали смо проблем и ја бих од 12 сати наставио да радим. То је изузетно важно кад је у питању сетва, прскање, жетва… Орање можеш и да прекинеш данас, наставићеш сутра кад стане киша а сетва, прскање и жетва је нешто што не сме да чека сутрашњи дан – рекао је Миле.

Илустрација: Произвођач је мислио на сваку ситницу и право је уживање возити и радити са овим трактором

Породична традиција

За разлику од већине других овај млади и успешани пољопривредник се не жали чак и кад година није добра.

-Ми смо задовољни у овом тренутку. У пољопривреди све зависи од три најважнија фактора: прво, мораш да даш максимум од себе да ту биљку коју си посејао негујеш као да ми сами растемо из те њиве.  Друго је оно што Бог да од временских услова и треће је цена. То су јако битна три фактора и ако се они погоде онда можемо да напредујемо и радимо. А ако се само један од та три фактора измакне и није присутан у производњи онда је година тешка и не можемо да напредујемо већ стагнирамо. Ако се пак изгубе два од та три услова онда је сигурно да смо у губитку као што се десило рецимо ове године кад је околину Зрењанина погодило невреме, а плус је цена била минимална па зараде сигурно није било и онда не знам како ти људи могу да изађу на крај. И ту се опет враћамо на ону причу да морамо да имамо спремне паре од неке претходне године која је била добра. Не смемо све паре да трошимо, морамо да остављамо са стране за оне мање добре године – мудро је рекао Миле.

Пољопривреда је њихова породична традиција а Миле и његов брат су трећа генерација која наставља посао.

-Отац нам је нажалост преминuо 2021. од последица короне и све ово што ми данас имамо и радимо је заслуга маме и покојног оца. Ми само гледамо да наставимо оно што нам је отац оставио. Брат и ја смо практично од рођења у пољопривреди. Наш деда се бавио товом јунади, отац је у Хрватској радио семенски кромпир и кад смо дошли овде 1995. кренули смо све испочетка. Прво смо радили приватно и било је јако тешко али уз помоћ воље, љубави, знања и много рада стигли смо до резултата који нам касније дају могућност да данас дођемо до овога и да возимо овакве неке машине које су последња реч технике – рекао је он.

Миле и његов брат припадају млађој генерацији пољопривредника.

– Данас у модерно доба кад је техника заузела 95 одсто пољопривреде занимљиво је и лепо радити. Није то као пре, да имамо комбајн без кабине, да имамо Змаја а немамо климу… Онда је то била тешка пољопривреда, данас је занимљива и лепа. Надам се да ће све више оваквих возила бити на нашим путевима и њивама. Није поента да га само један човек има и вози већ да што више нас има могућност да вози овакав трактор да сви имамо и сви лепо живимо. Ми гледамо да помогнемо колико год можемо и кога знамо и кога не знамо јер сматрамо да се до оваквих резултата може доћи само уз Божију помоћ а Боћ ће да нам помогне само ако ми помажемо другима – поручио је Миле Поповић из села Скореновац код Ковина.

Видео интервју са Милетом Поповићем можете погледати на нашем сајту Агробизнис:

Трактор од 400.000 евра на српским њивама (ВИДЕО)

Извор: Агробизнис магазин

Srodni tekstovi

5 коментари

Beli 28. децембар 2023. - 11:26

I eto sa takvim masinama izrazavaj nezadovoljstvl i protesta

Одговори
Milan 28. децембар 2023. - 17:13

Interesantno je da je izbegao iz Hrvatske,a ima toliki kapital.

Одговори
Рашо 28. децембар 2023. - 19:50

Људи су радили и раније деда, отац, њих два брата. Веруј да не пију пиво испред задруге него раде па и имају!

Одговори
Pedja 28. децембар 2023. - 21:08

Milane neukusan ti je kometntar bedo ljudska!

Одговори
Pedja 28. децембар 2023. - 21:07

E moj Mile psihijatra poseti sto pre budalo jedna!

Одговори

Оставите коментар