Убрзан развој савремених технологија допринео је да се и у Србији на њивама све чешће могу видети савремени системи за наводњавање, нарочито када идете кроз Војводину, из правца Новог Сада ка Суботици, или из Београда ка Сремској Митровици и Шиду. Неко их зове ренџерима, а стручњаци
би рекли да су то самоходни аутоматски широкозахватни уређаји за заливање.
Климатске промене натерале су пољопривредне произвођаче широм света да као приоритет у производњи уведу наводњавање. Вода је од виталног значаја за здравље биљака, па без интензивног наводњавања нема ни рентабилне производње. На војвођанским њивама све чешће се могу видети самоходни аутоматски широкозахватни уређаји за заливање који су због своје рентабилности прозвани моћни ренџери.
У питању је уређај који је у потпуности аутоматизован, и према начину кретања може бити кружни и линеарни који воду црпи из отвореног канала. На носачима се налазе распрскивачи, точкови и бројни други делови, а енергија за кретање и пумпање воде долази из дизел агрегата. Намењени су за заливању великих површина од 100 до 250 хектара без обзира на усеве који се гаје.
Уређаји са линеарним паралелним кретањем у односу на две границе парцеле могу се снабдевати водом из отвореног канала – машине типа РЕНЏЕР, или се флексибилним цевима које су повезане за хидранте – машине типа ЛИНЕАР, пише у практикуму „Системи за наводњавање“ др Атила Бездан,
професор са Пољопривредног факултета у Новом Саду. Могу бити са централним напајањем, када се канал или цевовод налази у средини парцеле, или са бочним напајањем када се канал или цевовод налазе на ивици парцеле.
Уређај има више распона у зависности од површине која се залива. Распон се састоји од носеће челичне конструкције са алуминијумским или челичним галванизованим цевима, пречника од 65/8″(168 мм), 85/8″ (219 мм) или 10″ (254 мм). Постављене су у облику слова А на торњевима који
су снабдевени погонским електромотором и точковима са пнеуматицима. На цевима се налазе емитери, односно распрскивачи. Дужине распона је од 30 до 60 метара, док се са задње стране налази препуст и кишни топ који проширују површину која се залива.
Уређаји типа ренџер се крећу поред канала и на себи имају дизел агрегат за производњу електричне енергије која је потребна за електромоторе који покрећу торњеве, као и пумпу за захватање воде. Уређаји типа линеар се водом снабдевају из укопаног цевовода. Спој машине и цевовода се
остварује преко хидранта и пластичних црева које машине вуку за собом. Размак хидранта је обично између 100 и 200 метара, а дужина гуменог црева је за 15 метара, већа од половине њиховог размака. Стручњаци препоручују да се увек узимају две гарнитуре пластичних црева како би се избегао застој. Чим уређај дође на половину размака хидранта на други прикључак машине намешта се ново
црево, а довод првог се аутоматски прекида. Овај тип уређаја нема дизел црпни агрегат, већ се водом снабдева из хидранта и функционише по систему протока и притиска. Да би се обезбедило праволинијско кретање уређаја вођење се може вршити ласерски, уз помоћ стубића постављених дуж ивице канала, или линије хидраната, између којих је разапета сајла, уз помоћ канала, или бразде којом се креће вођица, или антенско вођење уз помоћ нисконапонског вода укопаног у земљу.
Укључивање и искључивање мотора на погонским јединицама регулисано је процентуалним програматором. Уколико се постави на последњој погонској јединици онда ће непрекидно радити, што за последицу има најкраћи проход машине по заливаној парцели али и најмању количину воде
која се даје биљкама. Зато се, у зависности од висине воденог талога, мотор успорава постављањем програматора на нижи степен. Рецимо, уколико се, постави на 60% значи да ће мотор последњег торња радити 36 а стајати 24 секунде. Остале погонске јединице усклађују време рада, односно
брзину кретања према последњем торњу. То се постиже микропрекидачима који се укључују или искључују у зависности од хоризонталних углова који заклапају суседни распони.
Уређај са кружним кретањем (ЦЕНТАР ПИВОТ) има веома сличну конструкцију и принцип рада као и уређај са линеарним – паралелним кретањем, с тим да се кишно крило окреће око једног централног торња (стожер, пивот), одакле се снабдева водом. Уређај чини централна пирамида састављена од челичних профила у облику решетке, ослоњена је на бетонски темељ и распони са препустом и топом на крају. Вертикална напојна цев се пружа унутар пирамиде и то од стационарног цевовода укопаног у земљу па до почетка крила где је спој извршен лучним фитингом. Ово омогућава окретање крила око вертикалне напојне цеви. Дуж кишног крила постављени су распрскивачи. Захваћена површина
која се залива по дужном метру крила расте експоненцијално са удаљењем од центра потребно је одржати униформност заливања. Уједначеност заливања се одржава, или различитим размаком распрскивача (размак је гушћи према крају крила), или различитим протоком воде кроз распрскиваче, односно проток се повећава од центра према крају крила. Дужина кишног крила овог уређаја може да буде до 850 м и заливне површине до 225 ха.
Стандардни центар пивот залива 78,5% парцеле квадратног облика, док се за наводњавање углова додаје угаоно крило. Ово додатно крило се сходно укопаном антенском воду отвара и затвара на угловима површине коју не може да залије основно крило. Распрскивачи на угаоном крилу раде
само када је оно мање или више испружено.
Извор: Агробизнис магазин
