Иван Савић из села Клење код Богатића има златне руке. Све што замисли то може и да направи са својих десет прстију од лима и метала у својој радионици „Метал ИС Клење“. Посебно је поносан на репарацију старог ИМТ трактора који је по годинама старији од њега а који је средио и репарирао да сија као да је нов.
– Још као дете уз оца сам стално био у радионици и научио сам браварију и механику поправљајући тракторе и комбајне. После завршене средње мачванске школе уписао сам Пољопривредни факултет смер агроиндустријско инжењерство. То је пре седам година био нови, иновативни смер који је осмислио покојни професор Тодор Јањић – испричао је за Агробизнис магазин овај вредни младић.
Остала само инструмент табла
У дворишту радионице паркиран је јарко црвени ИМТ трактор који изгледа као да је управо сишао са фабричке траке иако се ови трактори не производе више од три деценије.
– Радили смо комплет хаубу, стену и одрадили смо кабину. Остала је стара инструмент табла зато што нисмо имали високо вретено волана, па нова је нова долазила тик испод круга волана који не може да се мота, тако да то нисмо хтели да преправљамо. Све друго је рађено изнова у комплету – описује Иван показујући шта је све урадио на старом трактору који сија новим сјајем.
Како објашњава свака тракторска кабина је другачија, има одређене осцилације па је прецизност у изради блатобрана пресудна.
– Блатобране и кров могу да урадим за дан. Уз тренутне машине које имам не треба ми више од неких осам до девет сати рада у производњи. Е сад остаје ту скидање стакла, увек су ту запекли шрафови па како их скинути… Када се блатобрани ураде потпуно по мери све се додатно проверава, а потом се носе на пескирање и следи фарбање боју коју жели купац. Када се све то заврши пажљиво се монтирају на репарирани рам и цеви роштиља кабине. По жељи муштерије долазиће и тапацирање комплетне кабине – испричао је Иван.
Главни помоћник му је брат који ради у једној фирми у Богатићу, а после посла помаже Ивану у радионици. Он је по струци металостругар и његова специјалност су мешаоне за сточну храну капацитета од 200 до 2.500 килограма.
– За мене је изазов да стари, пропали трактор средим да буде као нов. Највише пропадне кров и блатобрани који су очерупани, поломљени и искидани али је важно да остане здрав рам и цеви роштиља кабине, све друго ми можемо да поправимо и дотерамо – рекао је он.
Илустрација: Од старих трактора прави нове
Мајсторска радионица
У Ивановој мајсторској радионици свега има, а он тачно зна где му се шта налази.
– Имам механичке маказе за сечење лима марке Јелшингад старије генерације које секу лим до пет милиметара. Ту је и понос наше радионице преса марке Darley, 200 тона притисак уз адекватну призму може да савија лим дебљине 25 милиметара. Тренутно имамо алате до седам милиметара и савијемо на 3.100 милиметара радне дужине. Посвећен сам послу волим кад мој производ угледа светлост дан, када се муштерије јаве јер су чуле од комшија да сам им нешто добро урадио. Можда не изгледа тако на први поглед али машинство и браварија је изузетно креативно – истакао је Иван.
Оно што он направи продаје се не само у Србији већ и региону.
– Наша лимарија преко неких трговаца стизала је до Румуније, Бугарске, Молдавије и Хрватске. Најпрепознатљивији смо по поклопцима адаптера и берача, а добро иду и блатобрани, кабине односно лимарија за тракторе и комбајне – додао је он.
Да овај младић има златне руке и може да направи све што пожели доказ је горионик за пелет који стоји у његовој радионици а кроз који се греје не само његов радни простор већ и комплетна кућа, односно неких 250 квадрата простора. И тај горионик је његових руку дело.
– Имали смо оригинални Центрометаолов горионик а проблем је настао када смо ни не слутећи ове године купили јако лош пелет. Сваки џак је био на пола угрудван и грејање није функционисало. Да бацимо пелет који кошта 36, 37 динара по килограми није долазило у обзир. Зато смо за један дан направили нови горионик који сада осим пелета има и додавач за сецкано грање. Још је остало да преправимо стари силокомбајн који ће да сецка грање и грејање током зиме је потпуно решено – казао је он.
Кад није у радионици Иван је са братом на њиви. Он и његова породица заједно са својим и закупљеним парцелама обрађују 30 хектара.
– Сејемо кукуруз, пшеницу и сунцокрет. Пшеница је сада у фази раста видећемо шта ће бити, бачено је ђубриво сад је све, што се каже, у Божјим рукама. Прошле године смо били презадовољни приносом пшенице. Имали смо негде око 8,5 тона по хектару што је за подручје Мачве изнад просека – закључио је Иван Савић из села Клење код Богатића.
Извор: Агробизнис магазин
