На први поглед, подаци о приходима и добити фирми и предузетника регистрованих за делатност производње пољопривредне и шумарске механизације указују на невероватан опоравак после пандемије, са скоком прихода на нивоу сектора од готово седам милијарди динара и растом добити од пет милијарди динара у 2021. години у односу на 2020.
То, нажалост, није право стање јер је на укупан резултат утицала продаја вредне непокретне имовине ИМТ-а у стечају. Укупна слика, међутим, уопште није црна – јер су домаћи пољопривредници користили различите подстицаје, програме и аранжмане како би зановили механизацију.
Закључно са 2021. годином, за делатност производње пољопривредне и шумарске механизације биле су регистроване 252 фирме и предузетничке радње, кажу подаци бонитетне куће CompanyWall Business – Bonitetne informacije firmi. Уочи пандемије, у 2019. години, њихова укупна добит била је нешто већа од 600 милиона динара, да би током 2020. порасла на 800 милиона динара. У 2021. години укупна добит сектора скочила је на чак 5,6 милијарди динара.
Није се, међутим, десио „бум“ на пољопривредном већ на, условно речено – тржишту некретнина. Те године је АБЛ Солвент из Земуна за око 70 милиона евра купио ИМТ-ову имовину и објекте на Новом Београду, да би прошле године било најављено да ће управо на том месту бити изграђен стамбено-пословни комплекс „Пупинова палата“ у оквиру пројекта новосадског „Галенса“. Новац је уплаћен у стечајну масу ИМТ-а и ето решења загонетке великог скока добити сектора произвођача пољомашина, за шта је ИМТ и даље регистрован.
Табела коју смо припремили ипак указује на то да добити итекако има у овој делатности, било да је реч о произвођачима пољопривредне механизације, било да се ради о дистрибутерима.
Произвођачи и дистрибутери машина за пољопривреду и шумарство
Подаци за 2021. годину
Извор: CompanyWall Business – Bonitetne informacije firmi
На врху табеле је бољевачка ФПМ „Агромеханика“, као редак изузетак од правила да се компаније са највећим приходима и добити у овој делатности налазе у Војводини. Та компанија је на крају прве постпандемијске године имала 230 запослених и остварила приход од 1,8 милијарди динара.
Иза Агромеханике и њене производње прикључака за тракторе и моторног програма, на другом месту по добити у 2021. је новосадска „Агровојводина – Механизација“, специјализована за продају трактора, комбајна и остале пољопривредне механизације и заступник познатих светских брендова. Њен приход у 2021. износио је 1,3 милијарде динара, а тада је запошљавала 30 радника.
Према подацима CompanyWall-а, треће место међу најуспешнијима у 2021. заузела је компанија „Јомапекс“, која пројектује, производи и монтира опрему за живинарске и сточарске фарме. У посматраној години остварили су нешто више од пола милијарде динара прихода и имали 48 запослених.
Колико је стара механизација у Србији?
Годинама уназад у медијима се понавља да је пољопривредна механизација у нашој земљи у просеку стара 20 година, а ради се о податку из истраживања рађених пре најмање десетак година.
На делу је, међутим, још један фактор, на који за Бизнис.рс указује генерална секретарка Пословног удружења увозника и извозника пољопривредне механизације Марија Антанасковић.
„Код нас увоз половне механизације, а посебно трактора и комбајна, доприноси томе да се просечна старост механизације стално креће око исте цифре. У категорији увоза половних трактора, од 37 до 75 кW, две трећине увезених половних машина је у просеку старо између 35 и 40 година. Када онда узмете колико је увезено таквих и нових машина, просек година изађе на око 20, без обзира на занављање„, објашњава Антанасковић.
Према статистици тог пословног удружења о увозу пољопривредних машина, а на основу података Управе царина, у 2022. години, када је забележен раст продаје механизације, увезено је укупно 3.137 нових трактора, а већина њих је и продата. У истом периоду увезено је 1.612 половних трактора.
Уредник на Радио-телевизији Војводине (РТВ) и новинар специјализован за пољопривредне теме Горан Ерор, иначе и сам пољопривредник са газдинством у иришком селу Ривице, за Бизнис.рс каже да је његов утисак да су у последњих неколико година пољопривредници зановили механизацију, и то готово искључиво захваљујући подстицајним мерама АП Војводине преко Секретаријата за пољопривреду и оних на нивоу државе, преко Министарства пољопривреде.
Ерор такође скреће пажњу да се ситуација на терену разликује у односу на то да ли се посматра погонска механизација, попут поменутих трактора, или прикључна – као што су плугови, дрљаче, подривачи, сејалице и слично.
„Мислим да је пољопривредним произвођачима далеко потребније да се наставе конкурси за обнову погонске механизације, а посебно за куповину трактора. Рецимо, јако добра мера били су конкурси Министарства пољопривреде за подршку у набавци трактора који су склапани у Србији. Међутим, са отварањем ИПАРД програма сва подршка за погонску механизацију иде преко те линије, што је хендикеп за мала газдинства, која често нису вична таквим процедурама“, оценио је Ерор.
Најпотребнији су нови трактори
Према његовом мишљењу, обнова погонске механизације је кључна ствар за домаће пољопривреднике, па су од посебног значаја добро скројени програми подршке, попут популарног „50:40:10“, који спроводи Министарство пољопривреде.
Додао је да га радује што велики број локалних самоуправа такође нуди подстицаје за набавку прикључне механизације, али указује и на благу „предност“ коју пољопривредници из Војводине имају у односу на колеге из остатка Србије.
„Рецимо, за подршку код набавке прикључне механизације могу да аплицирају код покрајинског Секретаријата за пољопривреду, па ако не прођу могу да конкуришу код Министарства пољопривреде, а ако ни ту не прођу, имају конкурс локалне самоуправе“, рекао је Ерор описујући три шансе коју војвођански пољопривредници имају на располагању да смање трошкове занављања механизације.
Извор: Obnova mehanizacije ključna stvar za domaće poljoprivrednike | Biznis.rs
