Organska hrana skuplja, širi se ali mogućnosti su mnogo veće!

Аутор: dzonioff
186 посета

U 2020. zahtevi proizvođača organske hrane za subvencijama dvostruko su nadmašili iznos sredstava opredeljenih u republičkom budžetu što govori
o velikom interesovanju poljoprivrednika da se uključe u ovaj vid proizvodnje, ali i potrebi da se u njihovo podsticanje uključe i lokalne samouprave.
Period kada je organskim proizvođačima potrebna najveća pomoć je na samom početku, kada ulaze u proces konverzije zemljišta i sticanja sertifikata, a taj period može da traje i do tri godine, u zavisnosti od vrsteproizvodnje. Subvencije za biljnu organsku proizvodnju su trenutno četiri puta veće u odnosu na konvencionalnu, a za stočare su više za 40%. Površine pod organskom proizvodnjom su poslednjih 10 godina povećane 236 posto, ali su tek na 0,6% od
ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta– izjavila je Jelena Milić, rukovoditeljka Grupe za organsku proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na online konferenciji „Kako unaprediti razvoj organske poljoprivrede na lokalu“.
Vebinar je organizovao NALED u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Agro klasterom iz Novog Sada, u okviru projekta Javno-privatni dijalog za razvoj, koji podržava USAID, u cilju prevazilaženja prepreka koje ometaju intenzivniji razvoj organske proizvodnje u našoj zemlji. Na skupu je istaknuto da su visoka početna ulaganja i zahtevni administrativni postupci glavne prepreke sa kojima se proizvođači organske hrane susreću. Novi Sad je primer lokalne samouprave koji je bojazan od isplativosti ulaganja rešio refundiranjem kompletnih troškova za proces sertifikacije i kontrole, kao i podrškom za nabavku semena, zaštitne
opreme, edukacije i promocije. U ovoj godini izdvojeno je pet miliona dinara za te namene. Sličan pristup već su najavile i druge lokalne samouprave poput Kruševca i Dimitrovgrada.
Ratko Aksentijević iz udruženja odgajivača organskih ovaca i goveda „Golija“ istakao je da su podsticaji naročito bitni za stočare jer su administrativni zahtevi u toj oblasti značajno veći u odnosu na biljnu proizvodnju, kao i da je potrebno podsticati grupnu sertifikaciju proizvođača kako bi se što veći broj poljoprivrednih proizvođača uključio u organsku proizvodnju.
Na vebinaru je najavljeno donošenje novog zakona o organskoj proizvodnji tokom sledeće godine, a u planu je da se omogući refundiranje troškova sertifikacije za izlazak na tržište EU (uz mogućnost da se proširi i na tržišta SAD i Japana). U Srbiji najzastupljenija je proizvodnja organskog voća (malina, koncentrat jabuke i kupina), žitarica (kukuruz i pšenica) i industrijskog bilja (soja i suncokret), kao i živine i ovaca. U odnosu na 2012. broj proizvođača je povećan sa 1.000 na 6.260, ali je samo 534 sertifikovano dok su ostali kooperanti. Oko 90% proizvodnje namenjeno je izvozu, a vrednost našeg
plasmana u inostranstvo je gotovo 30 miliona evra.
Novim Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji donetim u julu ove godine prvi put je regulisana mogućnost proizvodnje organskih vina u Srbiji. Takođe, proširena je i lista sredstava za zaštitu i ishranu bilja u skladu sa propisima EU, što će olakšati
proizvodnju u oblasti koja ne dozvoljava upotrebu hormona i GMO, kao i strogo ograničenu upotrebu sredstava za zaštitu bilja i antibiotika.
Proizvodnja organskih proizvoda u Republici Srpskoj, koja se u 2018. odvijala na oko 300 hektara obradive zemlje, povećana je za godinu dana, te je u
2019. godini iznosila oko 600 hektara. Taj podatak potvrdio je za „Nezavisne“ Dragan Šepa, sekretar Udruženja poljoprivrede, vodoprivrede, ribarstva, prehrambene i duvanske industrije pri Privrednoj komori RS, dodajući da se to prvenstveno odnosi na ljekovito i aromatično bilje, povrće, i jagodičasto voće. Organska proizvodnja inače ne uključuje veštačke dodatke kao što su pesticidi i hemijska đubriva, te ne sadrži genetski modifikovane organizme, i
nije tretirana zračenjem, industrijskim rastvaračima ili hemijskim prehrambenim aditivima. Prema podacima stručnjaka, sve su veći i prihodi koje ovaj vid proizvodnje donosi.
„Proizvodnja organskih proizvoda prošlih godina je po hektaru donosila oko 400 KM, a sada donosi 600 KM, s tim što će se nastojati da iduće godine taj iznos bude još veći“, rekao je Šepa. U planu je, kako dodaje, da se do kraja ove godine formira grupacija organskih proizvođača u Udruženju poljoprivrede i prehrambene industrije pri Privrednoj komori RS.
„Nedavno su promovisani znak ogranske proizvodnje za RS i sertifikacijska kuća koja će vršiti kontrolu i izdavati sertifikate proizvođačima za određene proizvode“, istakao je Šepa. Prema njegovim rečima, sve više proizvođača traži dozvolu za organsku proizvodnju. „Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede RS ima oko 100 proizvođača koji su u procesu sertifikacije za ovu proizvodnju. Licenca se dobija od strane sertifikacijske kuće, gde se podnosi zahtev u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji RS. Nakon dobijanja sertifikata proizvođač stavlja etiketu kojom se potvrđuje da je taj proizvod organski“, pojasnio je Šepa.
Perspektiva i značaj organske proizvodnje za Srpsku, kako Šepa kaže, jeste da se u narednom periodu obezbedi da se ona što bolje razvija i da se povećava.
„Ministarstvo podržava proizvođače, daje im podsticaj od 600 KM po hektaru te sufinansira sertifikat sa 50 odsto, što doprinosi povećanju broja proizvođača u ovoj sferi, ali i površina na kojima se odvija organska proizvodnja“, rekao je Šepa. Ipak, povrtari smatraju da je proizvodnja organskog povrća u RS još na veoma niskom nivou.
„Što se tiče proizvodnje organskog povrća u RS, ona je na veoma niskom nivou, jer se kod nas taj trend ne prepoznaje i ne vrednuje adekvatno. Da bi se podigla na viši nivo, potrebno je da se takvi proizvodi mnogo više cene“, rekao je za „Nezavisne“ Branko Mastalo, predsednik Udruženja povrtara RS. Ono što određuje cenu svih, pa i organskih proizvoda, kako Mastalo kaže, jeste odnos ponude i potražnje.
„Kada je ponuda velika, a potražnja mala, onda su cene niske, a kad nešto nedostaje, cena je visoka. Kod nas je još prisutan trend da se ne gleda da li je,
na primer, paprika zdrava, već koliko se sjaji, iako je organska mnogo zdravija i bolja“, dodao je Mastalo.

Izvor: Agrobiznis magazin 

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар