U organizaciji NLB banke, grupa od jedanaestoro novinara iz Srbije je krajem prošlog meseca bila na studijskom putovanju u Makedoniji. Tema putovanja bila je organska proizvodnja kod naših komšija Makedonaca, sa ciljem da se upoznamo sa njihovim predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, ali i sa nekim od organskih proizvođača, a ideja vodilja da ovih nekoliko dana začinimo lepim raspoloženjem i uživamo u neponovljivom aprilskom suncu nad Makedonijom. Prva stanica srpske novinarske delegacije bio je glavni i najveći grad Makedonije, Skoplje.Tamo smo stigli u kasnim popodnevnim časovima, a dočekala nas je naša vesela, nasmejana domaćica Ana Mardžanovska, PR NLB banke u Skoplju.Pošto je odmah pridobila naše simpatije, odlučili smo da joj verujemo i ostatak večeri se potpuno prepustimo njenim planovima. Sledećeg dana čekalo nas je mnogo posla. Našli smo se sa Anom ispred NLB banke i krenuli u veliku modernu zgradu da upoznamo još nekoliko srdačnih Makedonaca. Među njima je bio Antonio Argir, predsednik upravnog odbora NLB banke u Skoplju.On nam je poželeo dobrodošlicu i razmenili smo prve pozitivne utiske o ovoj divnoj zemlji. Gospodin Argir se zatimpohvalio da je NLB banka AD Skoplje (kao treća po veličini u njihovoj zemlji) izabrana za Nacionalnog šampiona Makedonije za 2016/2017 na najvećem evropskom poslovnom takmičenju European Business Avards. “Ovo takmičenje održava se već deset godina za redom. Obuhvatilo je rekordnih 33.000 preduzeća iz 34 evropske zemlje, uz podršku poslovnih lidera, akademskih i političkih predstavnika iz cele Evrope. Naša banka dokazala je da zahvaljujući svojoj preciznosti u radu, dobrom odnosu sa klijentima, sve većem broju zaposlenih i praktikanata podržavamo razvoj jače i uspešnije poslovne zajednice širom Makedonije”, rekao je gospodin Antonio. On je još istakao da u njihovoj zemlji zbog višegodišnje krize trenutno nedostaju dobri investicioni projekti.Dobar znak je što ih država najavljuje, grade se putevi, nove moderne zgrade ifasade.Poljoprivreda je takođe u usponu.“NLB” pre svega podstiče razvoj tradicionalne duvanske industrija.Čak 80-90% sredstava ukupne duvanske proizvodnje prolazi preko filijala ove banke.Samo za organsku proizvodnju ove godine je namenjeno 800.000 evra. Taj podatak bio je iodličan uvod za naša sledeća tri sagovornika, gospodina Vaska Đorđijevskog, iz sektora za organsku poljoprivredu u Ministarstvu poljoprivrede Makedonije, gospodina Goce Georgijevkog, savetnika u kabinetu Ministarstva poljoprivrede i gospodina Gorana Angelovskog, izvršnog direktora u Federaciji organskih proizvođača Makedonije. Od njih trojice čuli smo da je u poslednjih nekoliko godina organska proizvodnja u Makeodniji u trendu i da je sve veći broj ljudi koji odlučuju da se njome bave. “U stočarskoj proizvodnji u 2017.godini vodeći sektor je ovčarstvo, sa 82% ukupne stočarske organske proizvodnje. Kozarstvo čini 3%, govedarstvo 8%, a pčelarstvo 7%.Oorgansko stočarstvo je doživelo neku vrstu procvata u poslednje tri godine.Prema stanju u 2015.godini ukupan broj ovaca, goveda i koza je 77.199, u 2016. ukupan broj stočarske proizvodnje iznosio je 86.123, dok je u 2017. ukupan broj ovaca, goveda i koza čak 104.784 grla”, rekao je gospodin Vasko. “Ukupan broj pčelinjih društava u 2015.godini je 6.932, u 2016. pčelarska organska proizvodnja beleži rast na 7.760 porodica, dok ih je u 2017. registrovano 7.676. Kada je reč o biljnoj organskoj proizvodnji, vodeću ulogu imaju žitarice. One se gaje na 939 ha, organsko voće je zastupljeno na 559 hektara, aromatično i lekovito bilje na 293 ha, povrtarstvo na 174 ha, a vinogradarstvo na 24 ha, dodaje gospodin Goce. Profesionalna kontrola i sertifikacija organske proizvodnje u Makedoniji delegirana je na dva ovlašćena tela za kontrolu. To su Balkan Biocert i Pro Zert OKS.Potvrdu da organi za kontrolu / sertifikaciju rade u skladu sa standardima izdaje Institut za akreditaciju Republike Makedonije (IARM) kroz proces akreditacije.IARM je inače punopravni član Evropske organizacije za akreditaciju (EA), a od 2012. godine postao je potpisnik Sporazuma o sertifikaciji akreditacije međusobnog priznavanja (EA-MLA) sa Evropskom organizacijom za akreditaciju. Potpuno kontrolu i nadzor u sistemu organske proizvodnje vrši Državni poljoprivredni inspektorat (DIZ) za primarnu proizvodnju i Agencija za hranu i veterinu (FDA) za obrađene organske proizvode. “Proces trajanja sertifikacije je najmanje dve godine za jednogodišnje useve, najmanje šest meseci za prirodne pašnjake i livade i najmanje tri godine za višegodišnje useve.Kada je reč o subvencijama, one su za 30% većeod iznosa direktnih plaćanja za konvencionalnu proizvodnju.U 2018.mere organske proizvodnje podržavaju se i dodatnim sredstvima. Ona iznose50% višenego u konvencionalnoj proizvodnji za useve, stoku i pčelarstvo, 70% više za voćarstvo i vinogradarstvo i čak 100% više za povrtarstvo”, rekao je gospodin Goran Angelovski. Finansijski je podržana i prerada organskih proizvoda (uključujući pripremu i pakovanje). Visina tepodrške iznosi 2% od vrednosti proizvedenih i prodatih proizvoda sa maksimalnim iznosom do 150.000,00 makedonskih denara po operateru. Finansijska podrška za trgovinu ili izvoz svežih i prerađenih organskih proizvoda iznosi 5% od vrednosti prodatih / izvezenih proizvoda, sa maksimalnim iznosom do 150.000,00 MKD po operateru. Subvencioniše se i profesionalna kontrola i sertifikacija. Iznos direktnih uplata iznosi 50% od troškova primljenog sertifikata izdatog od strane nadležnog tela u 2018. godini. Finansijska podrška za analizu svojstava zemljišta i proizvoda na poljoprivrednim gazdinstvima koja su vršila analize agrohemijskih, pedoloških ili pesticidnih ostataka, teških metala i slično iznosi 70% troškova analize bez PDV-a, ali ne više od 9.000,00 denara po poljoprivrednom gazdinstvu. Pošto smo teoriju naučili, krenuli smo ka Prilepu i mestu Mariovo, gde se porodica Marinković već generacijama bavi pčelarstvom.Oni su sertifikat za organsku proizvodnju dobili 2006, a u konverziji su bili dve godine.Trenutno,na nekoliko lokacija, imaju oko 500 pčelinjih društava, a po svakom od njih država daje godišnje 1.000 denara, odnosno oko 17 evra. To je za oko 40% više nego što iznose subvencije za pčelarstvo, koje nije u organskoj proizvodnji. “Mi svake godine proizvedemo prosečno 8 tona livadskog i planinskog meda. Nekada imamo i 10 tona, to zavisi od ispaše pčela i vremenskih uslova. Naš med je za 30 do 40% skuplji u odnosu na ostali na tržištu i košta od 450 do 500 denara po tegli. Ipak, sve što proizvedemo uvek iprodamo, jer kupci cene kvalitetnu, zdravu hranu”, rekao je Dragoslav Marinković. “Ja sam studirao ekonomski fakultet u Skoplju.Mogao sam da ostanem tamo i radim u nekoj firmi. Ipak, odlučio sam da se vratim na porodično imanje i proširim ovaj posao kojim su se još moji preci bavili. Kako bih našu ponudu učinio još većom i bogatijom od drugih, uveo sam i neke novine. Pošto su naše planine izuzetno bogate začinskim i lekovitim biljem počeo sam da ga dodajem u med. Tako sada imamo med sa lavandom, nanom, ili kantarionom i drugim biljem i ispostavilo se da je to bila odlična ideja”, dodaje dvadesettrogodišnji Zoran Marinković, Dragoslavljev sin.
588
