Тржиште органских производа у свету најбрже расте

Аутор: dzonioff
146 посета

У Србији постоје знатне могућности за развој органске производње, из године у годину, све је више индивидуалних произвођача који се баве овом делатношћу, али је и даље тек 0,4 одсто земљишта засађено органским производима, за разлику од европског просека од пет, шест одсто. Уз подршку ПКС и ГИЗ-а остварени су контакти домаћих произвођача са купцима из Немачке, а компаније ускоро очекују и конкретне уговоре.

Како је истакнуто на конференцији Органска производња у Србији – из природе с љубављу, коју је организовала Привредна комора Србије уз подршку Немачко-српске развојне сарадње (ГИЗ), највише могућности домаћи произвођачи имају на тржишту ЕУ због близине, Споразума о слободној трговини, као и потреба европског потрошача. Ипак извоз органских производа више је него скроман и износи око 20 милиона евра годишње.
Вељко Јовановић, директор сектора пољопривреде ПКС оценио је да органско тржиште у Србији није повољно за домаће произвођаче због велике разлике у цени између конвенционалних и органских производа, али и мале куповне моћи становништва. Указао је да се домаћи произвођачи и даље баве примарном биљном производњом, највише житарицама. „То значи да смо ипак сировинска база, а требало би да расте онај део који се односи на потенцијалну прераду“, рекао је Јовановић.
Како је истакао, добро је што сваки домаћи произвођач може да нађе тржиште за себе и све је више индивидуалних произвођача у Србији који се баве органском производњом. Јовановић је подсетио да су кроз програм који ПКС спроводи уз подршку ГИЗ недавно остварени контакти домаћих произвођача са купцима из Немачке, а да домаће компаније очекују и конкретне уговоре.
Навео је да је тржиште органских производа у свету тржиште које најбрже расте и бележи константан и стабилан раст, а његова вредност у Немачкој износи девет милијарди евра, што је више него у САД, док је у појединим земљама Европе између 20 и 30 одсто површина под органском производњом.

Државни секретар у Министарству пољопривреде Велимир Станојевић навео је да органској производњи у Србији погодују климатски и земљишни услови, и да велика домаћа газдинства обрађују све веће површине, а фармери узгајају све већи број стоке.
„Напредовали смо, али далеко смо од онога где можемо да будемо с обзиром на потенцијал“, рекао је Станојевић.
Томислав Кнежевић из ГИЗ-а подсећа да је пре осам година у Србији под органском производњом било око 6.000 хектара, док је данас више од 15.000 хектара, а да је број произвођача у том периоду са 1.000 повећан на више од 3.500. Кнежевић је навео да је фокус у последње две године на конкретној сарадњи са произвођачима и подршци извозу, као и повезивању српских и немачких компанија.

Када је реч о дигитализацији пољопривреде у Србији, Кнежевић каже и да је прошле године развијен софтвер за праћење органске производње, те да је на шест локација у Србији више од 1.000 произвођача преузело апликацију на мобилном телефону.
Навео је да је Немачка највећи билатерални донатор Србије са развојном помоћи од 1,8 милијарди евра од 2000. године, да је препознала глобалне трендове и потенцијал Србије и радила на креирању услова за органску производњу у Србији.

Извршна директорка ИФОАМ-а Луис Лутихолт оценила је да је добро што је ПКС почела да организује конференције које окупљају органске произвођаче. Како је оценила органска пољопривредна повољна је за развој сеоских подручја Србије, али и туризма.
Владимир Бабић из компаније Екоагри Србија, која се органском производњом бави од 2012. и то данас на 2.000 хектара каже да 95 одсто производа – житарица и уљарица, извози као сировину углавном на тржиште западне Европе, махом у Швајцарску, а очекује и извоз на руско тржиште до краја године.

„Органска производња је велико искушење за произвођаче и без озбиљне подршке државе заиста није реална“, сматра Бабић.
Дводневна конференција о органској производњи окупила је у Београду представнике најважнијих светских и европских институција у овој области, стручњаке, представнике сертификационих организација, произвођаче, извознике, трговинске ланце, финансијске институције. Циљ скупа је да се домаћа искуства упореде са праксом и искуством у региону и Европској Унији и да се органска производња развија на добрим и здравим темељима. Главне теме су: законска регулатива, механизми подршке тржишту органских производа, сертификација и стандарди у органској производњи, приступ финансијама.

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар