Сетвa озимих купусњача као предусева

Аутор: draganadpetrovic
248 посета

Нерационалним коришћењем земљишта, воде, ваздуха, биљног и животињског света у интензивној пољопривредној производњи, нарушава се целокупна равнотежа. У развијеним земљама Европе пољопривреда је све више усмерена ка одрживој пољопривредној производњи. Као најчешћи облик одрживе пољопривреде је органска пољопривреда.У органској пољопривреди све чешће се јавља потреба за интензивнијим плодоредом уз присуство усева на ораницама током целе године, гајењен здружених и покровних усева. Као покровни усеви најчешће се сусрећу права жита (Poaceae) и лептирњаче (Fabaceae), а због својих биолошких и агрономских особина све чешће су заступљене и купусњаче (Brassicaceae).

Купусњаче су познате по свом брзом расту, великој продукцији биомасе и усвајању великих количина хранљивих материја. Међутим, купусњаче све више привлаче пажњу због могућности да се њиховом употребом у покровним усевима управља штеточинама. У покровним усевима за различите намене најчешће се користе: уљана репица (Brassica napus), бела слачица (Sinapis alba), смеђа слачица (Brassica juncea), репа угарњача (Brassica rapa rapifera), сточна ротква (РRaphanus sativus), уљана ротква (Raphanus sativus var. oleifera) и друге .

Купусњаче усвајају хранива из дубљих слојева земљишта па их заснивањем у покровном усеву чине доступним за наредни усев. Услед ефеката стварања киселе реакције земљишта око корена, поспешују усвајање фосфора, због чега су погодне да се користе као зеленишно ђубриво. Биљни остаци купусњача брзо побољшавају структуру и плодност земљишта јер имају повољнији Ц:Н однос од жита. Усвајањем азота из земљишта, купусњаче спечавају његово испирање, чувају га за наредни усев, а тиме спречавају и загађење поџемних вода.Покровни усеви засновани на купусњачама могу играти важну улогу и у сузбијању штетних нематода, јер већина ових биљних врста има статус лоших домаћина. Уношењем њихове биомасе у земљиште, делују као биофумиганти, па се применом ове технологије у плодореду, бројност нематода из године у годину смањује.

Илустрација: Уљана репица 

Повољан утицај уношења биомасе купусњача на садржај органске материје у земљшту је додатна корист од ове биолошке мере. Такође, својим цветовима купусњаче привлаче велики број корисних инсеката полинатора, предатора и паразитоида.

Сетву озимих купусњача за заснивање покровних усева требало би обавити што раније, крајем лета. Прерана сетва може неповољно да утиче на њихово презимљавање, док кашњење смањује ефекат дејства покровног усева. Препорука је да се сетва обави 4 недеље пре раних јесењих мразева. Ако биљке пре првих мразева достигну фазу розете (6 до 8 листова), већина купусњача добро презимљава.Сетва купусњача у пролеће даје слабије резултате, а њу би требало обавити што раније, па се као проблем јављају ниске температуре земљишта. Да би се земљиште у пролеће припремило за сетву главног усева, покровни усеви озимих купусњача уништавају се две до три недеље пре сетве главног усева. На тај начин формира се слој биљних остатака на површини земљишта (малч), који чува земљишну влагу и повећава инфилтрацију воде од падавина, чиме се стварају повољни услови за заснивање главног усева.

Купусњаче се могу сејати на стрништима почетком лета за производњу биомасе, као и за контролу штетних организама и корова. У таквим условима биомаса купусњаче током зиме измрзне, формирајући суви малч.

За Агро ТВ: Мр Анка Качаревић, ПССС Београд

Извор: https://www.agrotv.net/znacaj-kupusnjaca-u-odrzivoj-poljoprivredi/

ФОТО: Pixabay

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар