Савети стручњака: Све о органској производњи јагодичастог воћа

Аутор: draganadpetrovic
111 посета

За органску производњу јагодастог воћа расте интресовање у свету и у Србији, не само у области науке и струке већ и у гајењу које представља добар и сигуран пут за економичну производњу квалитетних плодова за које постоји сигурно и стабилно тржиште. Ова област постаје атрактивна и зато што се на релативно малим површинама (у поређењу са ратарском производњом) постижу значајни приходи односно позитнвни економски ефекти који доприносе одрживости производње. Органска производња јагодастог воћа не представља само основни или допунски приход великог броја газдинстава, већ и њихову шансу да допринесу квалитету сопственог живота, исхрани биолошки вреднијом храном, превенцији савремених болести, али и допринос читавом друштву кроз рационално коришћење ресурса, очување и унапређење биодиверзитета, плодности земљишта, заштиту корисних врста (Сцхмид, 2005).

Илустрација: Висока улагања у засаде/ Фото: Pixabay

Производњу јагодастог воћа карактеришу релативно високо улагање у току заснивања засада и велике потребе за радном снагом посебно у периоду бербе, у обради и одржавању. Међутим, све јагодасте воћке брзо природе (практично већ у првој години након садње), ступају у пуну родност која се одржава у читавом периоду експлоатације ако се поступа у складу са принципима технологије гајења.
Јагодастом воћу припадају: малина, јагода, купина, рибизла, боровница, огрозд, брусница и аронија. Агро-еколошки услови у Србији повољни су за органску производњу свих наведених врста. Међутим, објективно постоји доминација малине у односу на друге воћне врсте јер се она традиционално гаји на великим површинама и воћари су потпуно овладали технологијом гајења. Читав систем откупа и прераде прилагођен је плодовима малине за којима је у досадашњем дужем периоду постојала висока и стабилна тражња на светском тржишту.
Актуелне околности на светском тржишту указују нам да је у Србији неопходно потребно брзо проширити понуду јагодастог воћа на друге врсте у значајнијем обиму. Такође је потребно постићи да период бербе буде што је могуће дужи увођењем сорти разног времена зрења, као и да се производња реализује кроз пласман свежих плодова или прерађевине.

Илсутрација: Рибизле све популарније код воћара/ Фото: Pixabay

Значајније повећање обима производње органског јагодастог воћа у Србији могуће је остварити кроз два основна модела: конверзијом (превођењем) постојећих засада из конвенционалне у органску производњу или подизањем нових засада. Покушаји неколико хладњача да значајнији број коопераната преведу из конвенционалне у органску производњу (пре свега малине) нису дали очекиване резултате. Неколико је битних разлога за тај неуспех: недовољан ниво обучености воћара и недовољна стручна саветодавна подршка (која се последњих година постепено успоставља); погрешне претпоставке о значајно нижем приносу у органској у односу на конвенционалну производњу; недоступност инпута за органску производњу на домаћем тржишту; неадекватне цене откупа органског јагодастог воћа које су често на нивоу цена конвенционалног воћа.
Прелазак из конвенционалне у органску производњу треба обавити постепено преко система интегралне производње да би се: успоставила еколошка равнотежа у засадима, изградио позитиван однос воћара према органском поступку гајења, унапредио ниво знања кроз континуирану обуку, умањиле последице евентуалног привременог пада приноса. У процесу интегралне производње воћари би се посте- пено уверили у могућности система интегралне заштите, неге и исхране биљака, значај и улогу корисних инсеката и других организама, значај агротехничких мера и значај еколошке равнотеже као темељног принципа на коме почива одрживост органске производње.

Илустрација: Српске малине одавно су добро познати бренд у свету/ Фото: Pixabay

Други модел (подизање нових засада по органском поступку од старта) вероватно је за наше услове повољнија опција. Успех је извеснији ако би се почело са воћарима који начелно и недвосмислено подржавају органску производњу и виде је као своје опредељење не само због шансе за зараду већ и као свој однос према производњи хране и животној средини, а пре свега према земљишту, води и другим ресурсима у пољопривредној производњи. Подизање нових засада пружа могућности да се одабере оптимална локација, припреми сертификован садни материјал, као и испита земљиште не само у погледу садржаја микро и макроелемената и хумуса већ и у смислу присуства патогена, штеточина и нематода. За подизање нових засада најбоље је одабрати земљиште које у дужем периоду није обрађивано (ливаде, пашњаци, крчевине). У околностима када се органска производња започиње заснивањем новог засада лакше је воћаре обучити у погледу технологије гајења и спровести процес континуиране обуке.
Гајење органског јагодастог воћа важно је не само због исхране становништва већ и због чињенице да ове воћке поред угљених хидрата и органских коселина садрже значајне количине антиоксиданата (антоцијани, фенолне киселине, катехини и флавоноли) који су важни у превенцији кардиоваскуларних и канцерогених обољења.
Конкуренција на светском тржишту расте и наше позиције и значајни приходи од извоза могу се одржати и унапредити пре свега подизањем квалитета и биолошке вредности плодова што се најбоље остварује у органској производњи.

маст.инж.пољ.Ненад Стефановић ПССС Лесковац

Извор: https://jugpress.com/poljoprivreda-kako-do-organske-proizvodnje-jagodastog-voca/

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар