Проф. др Снежана Ољача: Све што треба да знате о органској производњи

Аутор: draganadpetrovic
238 посета

Национално удружење за развој органске производње “Сербиа Органика” основана је у мају 2009. на иницијативу Министарства пољопривреде са циљем пружања подршке развоју и промовисању органске производње у нашој земљи. Како за Агробизнис магазин истиче председник Управног одбора и професор на Пољопривредном факултету у Београду проф. др Снежана Ољача у сарадњи са ресорним министарством, домаћим и страним донаторима и партнерима „Сербиа Органика“ је утицала на креирање законодавног и институционалног оквира. Такође, иницирали су бројне активности у циљу повећања нивоа знања дуж ланца вредности, предлагали одговарајуће и стимулативније мере подршке сектору, а дали су и велики допринос промоцији органске производње и српских производа у земљи и иностранству.

Илустрација: Све више воћара прелази на узгој органских јабука


Ако сумирамо резултате где је Србија била 2009. а где је данас када је у питању органска производња?

Када је Сербиа Органика основана 2009. органском производњом у Србији бавило се тек 108 произвођача на укупној површини од око 2.400 ха што је био занемарљив део укупно коришћеног пољопривредног земљишта. Од тада су површине под органском производњом увећане скоро девет пута, органском производњом се бавило скоро 6.300 произвођача на површини већој од 21.000 ха. За то време почео је интензивнији развој органске сточарске производње, али и прерађивачка индустрија. Вредност извоза бележи вишеструко увећање достигавши скоро 30 милиона евра у 2019. години. Посебно бих истакла да је за само годину дана од 2018. до 2019. површина на којој се примењује биљна органска производња порасла за 10,44 процената.
Шта се највише гајило да ли су то повртарске културе или воће?

Илустрација: Органско поврће најмање заступљено у производњи

Највише се гајило воће и то органске малине и јабуке, затим жита, индустријско и крмно биље. Када је у питању органска ратарска производња најзаступљенија је пшеница, кукуруз, сунцокрет и соја. Најмање је заступљена производња органског поврћа и то свега 1,15 %. Напомињем да су ово подаци из 2019. и да овим нису обухваћене површине коришћене за сакупљање органског самониклог јагодастог воћа, печурака и лековитог биља, јер у Србији не постоји званична методологија на основу које се може добити релевантан податак о површини на којој се одвија сакупљање органских дивљих биљних врста из природних станишта. Треба поменути и систем групне производње модел који је успешно заступљен у Србији и који генерише највећи број органских произвођача (преко 90%). Предузећа која су организатори производње и носиоци сертификата су производно оријентисана ка производњи јагодастог и осталог воћа и окренута су ка извозу. Географски су доминанто заступљени у јужном, централном и западном делу Србије.
Колико је потребно времена и новца уколико пољопривредник жели да са конвенцијалне пређе на органску производњу?

Према прописима за органску производњу у Србији период конверзије зависи од тога шта произвођач намерава да гаји: две године пре сетве за једногодишње усеве (укључујући и вишегодишње крмне биљке и пашњаке) и три године за вишегодишње засаде пре прве бербе. На захтев произвођача који је закључио уговор са овлашћеном контролном организацијом и након обављене прве контроле, дужина трајања периода конверзије може се скратити уз достављање потребних доказа, али се може и продужити на предлог сертификационе организације. Што се тиче новчаних улагања то зависи од више фактора: врсте производње, нивоа развоја и обезбеђености потребних услова на самом газдинству и сл. Пре свега овога сам произвођач треба да постави себи питање да ли је његово газдинство погодно за органску производњу и да ли има тржиште за своје производе.

Илустрација: Органске малине увек тражене и скупе


Да ли сте задовољни субвенцијама државе и шта би још, по вашем мишљењу, могло да се уради?

Произвођачи који су укључени у органску биљну производњу могу у 2021. да остваре подстицаје увећане за 400% у односу на субвенције за конвенционалну производњу односно 26.000 динара по хектару. Максимални износ подстицаја који корисник може да оствари је 520.000 динара. Сточари који се баве органском производњом имају 40 % увећане субвенције у односу на конвенцијалне узгајиваче. Међутим, евидентне су одређене препреке у овом сектору које онемогућавају појединим сточарима остварење подстицаја за одређене категорије животиња. Истакла бих да органски произвођачи имају право на рефундирање дела трошкова за контролу и сертификацију умањеног за износ средстава на име пореза на додату вредност, у износу од 50 %, односно 65% за подручја са отежаним условима рада у пољопривреди.

Илустрација: Произвођачи се све више окрећу ка преради

Да ли је органска производња шанса за Србију и какав је наш извозни потенцијал?

Највећи део сертификованих органских производа у Србији се извози, и што је најбоље извоз константно расте. Према подацима Управе за царине у 2019. из Србије је извезено 13.284 тона органских производа у вредности од 29.75 милиона евра, од чега воће и производи од воћа чине преко 28,7 милиона евра. У поређењу са претходном годином укупна вредност извоза је увећана за око 2,3 милиона евра. Највише смо извозили у земље ЕУ пре свега у Немачку, а потом у Холандију, Италију, Француску, Пољску и САД. У публикацији Европске комисије о перспективама за тржиште и приходима од пољопривреде за период 2019. -2030. очекује се да ће повећање потражње за органском храном убрзати. Највећи извозни потенцијал имају воће и то бобичасто воће (прерађено и свеже), ратарске културе (уљарице, поврће, жита) лековите и ароматичне биљке (гајена и сакупљена у природи) гљиве, сточна храна (кукуруз, соја, детелина).
На шта бисте ви, као стручњак, указали органским произвођачима?

Тренд је да се све више мањих произвођача укључује у прераду вишка своје сировине што им омогућава континуирани приход посебно у сезони када немају свеже производе за тржиште. Често се праве разни џемови, сокове и сл. Али, и поред успешне производње и доброг пласмана, прерада органске малине, купине и осталог јагодичастог воћа није на задовољавајућем нивоу у нашој земљи и требало би да буде виши. Треба обратити пажњу на паковање и амбалажу јер не наглашавају предности производа. Када је у питању прерада највише резултата је забележено у преради млечних производа у Војводини, затим ратарских култура као што су уља и намази од уљарица, брашна и остали млински производи, а солидан степен прераде се постиже и у органском повртарству у региону Војводине.

Илустрација: Још треба радити на развоју органског сточарства

Каква је ситуација са органском сточарском производњом и који су највећи изазови?

Новина у Србији је да се убрзано развијају групе произвођача укључене у органску сточарску производњу (говеда, овце) које су сконцентрисане у брдско–планинским пределима западне Србије. Међутим, прерада производа од животиња из органског система гајења у југоисточној, западној и централној Србији се одвија на доста ниском нивоу. Мали број узгајивача на самом газдинству прерађује млеко у сир, али га тешко пласирају по вишој цени, јер не поседују или нису у могућности да обезбеде сертификоване прерадне капацитете, па их продају на основу стеченог поверења познатим купцима. Такође, проблем је продаја меса од животиња из органског узгоја јер не постоје сертификоване кланице. Све ово умањује вредност производа од органски узгајаних животиња и онемогућава приступ тржишту у малопродајним објектима и пласирање производа као органских. Постоје неке иницијативе од стране НАСО да се неке кланице са међународним сертификатима и извозним дозволама укључе у процес сертификације и омогуће прераду и пласман свежег органског меса у поједине трговинске ланце.

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар