Пријепоље – Органска пољопривреда је системска реакција на нарушену животну средину и одговор потребама потрошача за безбедном храном. Наиме органска производња је контролисан начин производње од њиве до трпезе, што је одговор нарушавању екосистема и здравља човека.Интензивирањем пољопривредне производње значајно су повећани приноси, али је стална трка за већом производњом а тиме и додатном зарадом, донела и многе проблеме. Све већа употреба хемијских синтетичких производа, осим што поскупљује производњу, има значајан утицај на квалитет животне средине као и повећање пестицидних остатака у плодовима, каже за „ПП Медију“ Љубодраг Пантелић, директор Пољопривредне стручне и саветодавне службе „Ужице“.
-Интензивирање развоја контролисане производње (производња будућности) у многоме ће зависити од примене научних резултата уз стицање нових знања, као промене размишљања људи да осим производње довољне количине хране она мора да испуни и одређене норме у погледу квалитета. У свету постоје све већи захтеви за пољопривредним производима уз мању употребу пестицида, а имајући у виду да подручје златиборског округа располаже реонима за производњу овакве хране, требали би да искористимо ову шансу на нашем али и на светском тржишту, каже Пантелић.
Илустрација: У овом крају највише је органских малинара
Да би пољопривредни произвођачи прихватили захтевне концепте органске производње неопходна је њихова едукација уз подршку државе. Овакав начин пољопривредне производње све се чешће спомиње, посебно као један од начина да се вратимо традиционалној пољопривредној производњи, без пестицида и других по здравље људи штетних хемијских супстанци.
-Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде подржава органску производњу у циљу повећања површина и раста броја органских произвођача и у том смислу циљу су преузете бројне мере које доприносе конкурентности органске производње. Значајно је истаћи да на ове подстицаје за органску производњу имају право и произвођачи који су у периоду конверзије, односно који су на почетку бављења овом производњом. Такође министарство подстиче произвођаче органске производње тако што им рефундира део трошкова који су неопходни за обављање контроле и сертификације. Концепт органске пољопривреде се практично заснива на некоришћењу лакорастворљивих минералних ђубрива. Уместо њих користити компост, стајњак, зеленишно ђубриво, мулчирање, плодоред… Такође, потребно је у целости избегавати коришћење хербицида а уместо њих комбиновати механичку и термичку контролу корова. Из употребе је неопходно избацити синтетичке хемијске пестициде већ радити на побољшању биолошке активности земљишта, користити биљне врсте, сорте адаптибилне на услове локалитета, употребљавати биолошке мере заштите и томе слично, истиче Пантелић.
Илустрација: Добре резултате постижу и ратари
У општини Пријепоље бележимо појачано интересовање произвођача за концепт органске производње. Оно је посебно присутно код произвођача малине јер је значајан број малинара својевремено прешао на органску производњу. Међутим, то се показало као готово неисплатив покушај јер су стимулације у откупној цени органске малине драстично смањене последњих годину-две па су, уместо 30 и више одсто веће цене за килограм органске малине, њени произвођачи у овој години добијали стимуланс од једва 50 динара за килограм, што је било испод 10 одсто у односу на откупну цену малине у чијој производњи се не примењује органски концепт. Таква тенденција смањивања стимулације прети да потпуно угаси производњу органске малине.
С друге стране, бележимо и врло значајне резултате које постижу неки ратари из планинског дела општине. Међу њима се истиче Милован Ланговић из Бабина чије је аутохтоно семе ражи нашло место у светској банци семена. У међувремену стигли су и врло добри резултати анализе семена овса, такође ауттентичне и аутохтоне врсте ове житаице који препоручују и ово семе за поменути „лагер“ аутохтоних врста семена из целоиг света који се налазти на једном острву у Норвешкој.
Светска трезор биљака налази се на удаљеном норвешком острву Свилбард. У давно напуштеном руднику смештена је „Нојева барка за биљке“ са преко милон различитих врста житарица и другог хранљивог биља. Србија је за сада депоновала 96 домаћих сорти пшенице, јечма, овса и ражи а научници тврде да је на тај начин направљен огроман корак за прехрамбену сигурност будућих генерација.Одржавање природних ресурса здравим и функционалним требало би да буде обавеза сваког фармера а према органском концепту, пољопривредна производња треба да је у складу са законима природе и да тежи ка што мањем нарушавању природне равнотеже.
Извор: https://ppmedia.rs/pojacano-interesovanje-prijepoljskih-poljoprivrednika-za-koncept-organske-proizvodnje/
ФОТО: Pixabay
