Влада Србије донела је измене Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2024. години у којој се између остало наводи да је износ средства за очување и унапређење животне средине и природних ресурса 655.900.000 динара.
Ова цифра распоређује се тако што су за органску производњу додељена средства у износу од 450 милиона динара, од чега за органску биљну производњу у износу од 250 милиона динара, органску сточарску производњу у износу од 200 милиона динара, док су за очување биљних и животињских генетичких ресурса додељена средства у износу од 205,9 милиона динара динара, од чега за очување биљних генетичких ресурса у износу од 900.000 динара, очување животињских генетичких ресурса у износу од 205.000.000 динара.
Према подацима Привредне коморе Србије, наша земља бележи цифру од 7.000 произвођача органске хране, а бројке из 2020. године показују да је под органском производњом било око 19.255 хектара. Органска производња у Србији обухвата различите сегменте, укључујући биљну производњу и сточарство, са посебним фокусом на органско воће и поврће.
У Србији постоји шест сертификационих кућа које су овлашћене од Министарства пољопривреде и са којима произвођачи могу склопити уговор, а након периода конверзије – који обухвата разне провере и анализе, добијају сертификат и спроводи се редовна контрола.
Бранко Вукадиновић који своје органске произвиде представља и на свом сајту „Вратимо се на село“ раније је за Бизнис.рс рекао да је органска произвидња тешка, неизвесна, као И да је трајност производа један од већих проблема. Он је истакао да се у данашње време највише купују јаја, затим поврће и нешто слабије месо.
У студији “Органска производња у Србији 2020”, коју је урадила организација Сербиа Органица наводи се да је “број произвођача који су укључени у органску производњу континуирано је растао последњих десет година”.
“Евидентан је мали број произвођача који имају директно склопљен уговор са овлашћеним контролним организацијама, насупрот великом броју произвођача који су као кооперанти укључени у групну сертикацију. Овај модел се у нашој земљи показао као успешан и у већини случајева ради се о производњи која је намењена извозу. Током 2019. године 6.261 произвођача је било укључено у сертификовану органску производњу, од чега 534 носилаца сертификата, а 5.727 коопераната у систему групне сертифкације”, наведено је у овој студији.
У ЕУ све више се баве органском произвдњом
Према подацима Еуростата површина која се користи за органску пољопривредну производњу у Европској унији 2022. године достигла је 16,9 милиона хектара (ха), у односу на 15,9 милиона у 2021. и 14,7 милиона хектара 2020. године. У 2022. години површина која се користи за органску пољопривреду била је еквивалент до 10,5 одсто укупне коришћене пољопривредне површине у ЕУ.
Подаци Еуростата такође говоре и да се између 2012. и 2022. године површина која се користи за органску пољопривреду повећала у скоро свим земљама ЕУ. Највеће стопе експанзије у овом периоду биле су у Хрватској (+306 одсто), Португалу (278 одсто) и Бугарској (182 одсто).
