Куповина здравог, непрсканог воћа и поврћа могућа је само узгајањем у сопственој башти или куповином од сертификованих органских произвођача. Међутим, у Србији је овај вид пољопривреде и даље у знатно мањем обиму у односу на конвенционалну производњу.
Велики изазови за мале произвођаче
Органска производња у Војводини постоји, али је у мањој мери заступљена због високих трошкова и сложене процедуре сертификације. Услови пословања су отежани недостатком радне снаге, високим ценама репроматеријала и ниским откупним ценама пољопривредних производа.
„Процес добијања органског сертификата је дуготрајан и скуп, што представља велики изазов за произвођаче. За једногодишње културе конверзија траје најмање две године, а за вишегодишње и дуже. У том периоду произвођачи не могу своје производе пласирати као органске, што додатно отежава њихов рад“, објашњава Петар Самоловац, помоћник Покрајинског секретара за пољопривреду.
Подршка од 73 милиона динара
Како би се ублажили ови изазови, Покрајински секретаријат за пољопривреду од 2017. године континуирано спроводи мере подршке. До сада је уложено више од 73 милиона динара за опремање газдинстава, процес сертификације и развој органске пољопривреде.
„Ове године за набавку опреме предвиђено је 14 милиона динара, док је за процес сертификације издвојено додатних два милиона. Поред тога, 50 милиона динара усмерено је на развој руралног туризма, како би органски произвођачи могли да повећају вредност својих производа и побољшају продају“, истиче Самоловац.
Органско грожђе и вино као потенцијал
Најзаступљенија органска производња у Војводини односи се на воћарство, повртарство и сточарство. У последње време посебан раст бележи производња органског грожђа и вина, нарочито на подручју Фрушке горе, где природне баријере олакшавају одвајање од конвенционалне пољопривреде.
На територији Војводине тренутно је регистровано око 130 органских произвођача, од којих је 100 сертификовано уз подршку Покрајинског секретаријата.
Будућност органске пољопривреде
Иако органска производња у Србији још увек није довољно развијена, подршка државе и интересовање потрошача за здраву храну указују на њен потенцијал. Сертификовани органски произвођачи имају предност на државним конкурсима, што им омогућава лакше добијање субвенција и подстицаја за улагање у производњу.
„Будућност пољопривреде је у органској производњи. Сви ћемо се једном вратити начинима на које су наши стари узгајали храну – без пестицида, хербицида и штетних хемикалија“, закључује Самоловац.
Како би се органска пољопривреда развијала, потребна је дугорочна подршка, али и спремност произвођача да улажу у овај вид производње. Потражња за органским производима је у порасту, а многи стручњаци сматрају да је управо овај модел производње будућност пољопривреде.
Извор: РТВ
