Новим законом о органској производњи лакше до тржишта ЕУ

Аутор: draganadpetrovic
117 посета

Бржем развоју индустрије органске хране у Србији требало би да допринесе нови закон о органској производњи чије се усвајање очекује до краја ове године.Иван Лазић из службе за органску производњу Привредне коморе Србије (ПКС) у разговору за бизнис.рс каже да ће нов пропис бити у потпуном складу са ЕУ регулативама. Према његовим речима, чији је сектор у ПКС део радне групе за израду новог закона, намера је да се одредбама о органској производњи овај сектор што више усклади са ЕУ Уредбом 2018/848.
– Уједно овим нацртом закона су преузети општи захеви за правила производње, док ће посебна, односно додатна правила производње бити имплементирана кроз подзаконске акте – напомиње Лазић.
Законом ће се додатно прилагодити правила о групној сертификацији која у тренутном облику нису у складу са ЕУ уредбама. Такође, план је да нацрт закона омогући мало једноставнију и лакшу примену система контроле, пре свега када се говори о обавезама надлежног тела, инспекције и контролних тела, као процедуре међусобног извештавања.

Друга битна промена је у делу процедура увоза органских производа из ЕУ, где је циљ да се избегне дупло означавање, које се тренутно примењује, што ће допринети уштеди трошкова.У Србији површине које служе за производњу органске хране заузимају 24.000 хектара, што је у односу на земље региона, као што су Словенија која има 50.000 хектара, Хрватска 90.000, или Мађарска око 300.000 хектара и Румунија близу 400.000 хектара, изразито мало. Али са друге стране, према речима стручњака добра ствар је то што се те површине из године у годину повећавају јер су 2015. године износиле око 15.000 хектара.

Илустрација: Што више ускладити наше законе за правним актима ЕУ ради лакшег извоза органских производа

Иван Лазић из службе за органску производњу Привредне коморе Србије истиче да ће новим законом и усклађивањем са ЕУ регулативом представљати додатни подстицај за домаће произвођаче.
– Нашим произвођачима нови закон ће омогућити несметани приступ ЕУ тржишту од 2024. године. То ће допринети већој спољно-трговинској размени са нама најзначајнијим тржиштем. План је да се законом о органској производњи и додатним подзаконским актима Србија потпуно усклади са ЕУ регулативом. Србија према ЕУ Уредби 2018/848 спада у категорију „трећих земаља“ што значи да до децембра 2024. године морамо да успоставимо систем за органску производњу исти какав постоји у ЕУ. То, поред усвајања закона, подразумева и доношење свих предвиђених подзаконских аката – објашњава он.

Када је реч о вредности тржишта органске хране у Србији, иако не постоје прецизни подаци, процене су да је вредност домаће органске производње око 45-50 милиона евра.
Према речима Лазића, оно што доста охрабрује је извоз који износи 37 милиона евра, док увозимо око девет милиона евра. Процењује се да за домаћу потрошњу одлази око 17 милиона евра органске хране. Од укупног извоза у земље ЕУ реализује се 86 одсто, у САД око седам одсто, Канаду три одсто, Швајцарску два одсто и мали део чак стигне и до Аустралије.

Највише органске хране се извози у Немачку (7,8 милиона евра), Холандију, Аустрију, Италију и Канаду. ЕУ је велики произвођач органске хране, али такође према проценама може да задовољи само 50 одсто органског тржишта хране.У Србији постоји стратегија развоја органске хране, што значи да се подстицаји дају у складу са њима.
Подстицајна средства за органску производњу за целу Србију износе 350 милиона динара (око 2,9 милиона евра). За органску биљну производњу опредељено је око 43 одсто средстава, а за сточарску око 57 одсто укупних подстицаја.
За органску биљну производњу планирано је 400 одсто више у односу на конвенционалну, док је за органску сточарску производњу планирано 40 одсто више подстицаја у односу на конвенционалну.
Максималан износ подстицаја износи 520.000 динара за органску биљну производњу. Износ по хектару је 26.000 динара. За сточарство максималан изнaд подстицаја је 55 милиона динара.

Илустрација: Вредност домаће органске производње процењена је између 45 и 50 милиона евра

Постоје и кредитне линије које су расписане за набавку опреме и механизације, али искључиво за органску производњу. Такође, и локалне самоуправе су се определиле да подстичу органску производњу тако што рефундирају одређене трошкове контроле и сертификације.

Извор: https://www.agrotv.net/novim-zakonom-o-organskoj-proizvodnji-lakse-do-trzista-eu/

ФОТО: Pixabay

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар