Бројне су користи од повећања површина под органским ораницама. Међутим, да би се добили квалитетнији производи, бољег нутритивног састава и укуса, без хемије, а животна средина очувала, потребно је много више улагања, па и подстицај државе

Фото: Политика/Магазин

Осим салате, на листи производа који се добро продају су и беби шаргарепа, целер ребраш, тиквице, купине (Фотографије Фејсбук страница Organski i domaći proizvodi iz PivnicaОргански и домаћи производи из Пивница))

Све је више газдинстава која се окрећу органској пољопривреди. Разумљиво, јер расте свест о здравом начину живота и чувању животне средине.

Како је процес производње скупљи и компликованији, то се одражава и на високе цене производа. Зато су се на јавни позив за подстицаје за органску биљну производњу, иако усред лета, већ пријавили многи произвођачи. За субвенције од 63.000 динара по хектару, регистрована пољопривредна газдинства моглс су да конкуришу највише за 20 хектара обрадиве земље, наведено је у саопштењу Министарства за пољопривреду, водопривреду и шумарство.

Иначе, заинтересовани пољопривредници, са сертификатом или производњом која се налази у периоду конверзије, пријаве за ову помоћ државе могли су да поднесу до 25. августа. Подстицај за органску сточарску производњу за једну календарску годину износи 55.000.000 динара, а захтев се, преко портала „еПодстицаји”, подноси до 31. августа.

Највећи део производње се извози

Субвенције за газдинства која су се окренула органском начину обраде ораница значајно су веће у односу на конвенционалну пољопривредну производњу. Шта ова мера значи произвођачима питали смо Мирка Влчека, агронома, из војвођанског села Пивница.

Младићи из Пивнице, насеља у општини Бачка Паланка, упустили су се храбро у производњу органске хране

– Сваки подстицај је добродошао, а колико нам значи најбоље илуструје рачуница. Да би се оплевио од корова хектар земље под шаргарепом потребно је од 30 до 40 дневница, које су од 2.500 до 3.000 динара. Око белог лука тек има посла, почев од ручне садње. Раније смо имали проблем са средствима за заштиту биља којих није било на домаћем тржишту. Сада је то регулисано. Тако да помака набоље има – каже млади пољопривредник који се, још као студент на Пољопривредном факултету у Новом Саду, пре десет година, определио за одрживу пољопривреду, коју је својевремено пратила кампања „Добра за тебе, добра за природу”.

Према неким проценама данас у Србији има око 7.000 произвођача сертификованих за бављење органском производњом, на око 21.000 хектара. Што је, по најновијим подацима Европске агенције за статистику, мање од један одсто укупно коришћеног пољопривредног земљишта.

Када дођемо до пет процената, направили смо озбиљан посао, могло се чути из ресорног министарства.

Највећи проценат те површине чине органске оранице, на којима се гаје житарице, поврће, зелена сточна храна и индустријско биље. На другом месту су стални засади (воћњаци и виногради), а на трећем пашњаци и ливаде.

Највећи део органских производа из Србије се извози, нарочито у земље ЕУ, а вредност извоза порасла је више од 15 пута за 10 година, и данас је 68,5 милиона евра. Прва на листи је Немачка у коју иде 31 одсто производње, затим САД са 13 процената, следе Француска, Белгија… Највише у овом тренутку извозимо воћа, и то смрзнуту малину, купину и јагоду.

Органска производња даје веће шансе људима да остану на селу, јер представља и економску одрживост. Погодна је за мале парцеле, с обзиром на то да су производи два до три пута скупљи од оних који се добијају на класичан начин. Такође, омогућава ангажовање целе породице и представља квалитетан и добар породични бизнис који пружа могућност за развој туризма.

Користи од органске производње су квалитетнији производи, бољег нутритивног састава, бољег укуса, без пестицида. А с друге стране, овим начином производње не деградирају се природни ресурси и не загађује животна средина. То је аспект којег и потрошач треба да буде свестан.

Треба разјаснити разлику између органског, домаћег и природног производа, јер домаће и природно не мора нужно да значи и органско. Органска производња подразумева контролисане процесе производње од почетка до краја и захтева високе стандарде који су дефинисани прописима Републике Србије. Једино такав производ може да се декларише као органски.

Према неким проценама данас у Србији има око 7.000 произвођача сертификованих за бављење органском производњом

Инспекција на терену

Да би се прешло с конвенционалне производње на органску потребно је ангажовати контролну – сертификациону кућу која иде на инспекцију терена, за шта држава даје пола новца. Сам процес траје око три године, мада може да буде и краћи, шест до девет месеци, ако се анализама земљишта утврди да ту није било хемије. Детаљне информације о томе шта је све потребно при покретању органске производње дате су на сајту Министарства пољопривреде.

С обзиром на то да је ова производња строго регулисана законском регулативом, безбедност и квалитет производа на тржишту су загарантовани и управо је тај аспект један од важнијих покретача за куповину органских производа.

Истини за вољу тешко је замислити произвођача који се окрене овом начину производње хране, а да није истински љубитељ природе и да нема свест о томе да строго контролисана употреба средстава која се користе у органском узгоју и производњи имају изражен позитиван ефекат на очување земљишта, биодиверзитета и генетичких ресурса, као и на генерално смањење негативног утицаја на климатске промене.

Од професорке др Бранке Лазић добили су прве савете

Своју визију преточили у мисију

Пивница, насеље у општини Бачка Паланка, препознатљиво је по производњи органске хране, коју су пре десет година, као најмлађи произвођачи у Србији, покренула тројица младића: Мирко Влчек, Владимир Сич и Тони Пацула.

Они су своју визију преточили у мисију и данас су успешни млади предузетници, чије органско поврће људи купују у Војводини и Београду.

Пивничани су засновали производњу на тридесетак ари, сада узгајају више врста поврћа на 15 хектара, на отвореном пољу и у пластеницима.

Када су својевремено Мирко и његова два друга одлучили да се после завршеног факултета врате у своје родно село, знали су једино да не желе да се баве конвенционалном пољопривредном производњом. Идеја о органској производњи била им је примамљива, јер је подржавала њихов став према природи, жељу да је заштите и очувају, а уз то се указала и могућност да добију квалитетније производе и буду газде. Истина, овај начин производње хране захтева специфична знања и вештине, потребно је много више ручног рада и времена, али то предузимљиве момке из Пивнице није поколебало. Од професорке др Бранке Лазић добили су прве савете и стручну литературу. Породица је пружила подршку, даље су пут крчили сами учећи на властитим грешкама. Прве године од засејаних 40 врста родило је само неколико, зараде није било. Већ следеће године су исправили учињене пропусте и резултат није изостао. Да би све поставили на „ноге” обезбедили су сертификате за парцеле.

– Гајимо само оно што се на тржишту тражи и има сигуран пласман. Жеља ми је да што више усавршим производњу – каже Мирко поносан на чињеницу да се прода све што произведе њихово удружење које чини осам породица.

Да би се оплевио од корова хектар земље под шаргарепом потребно је од 30 до 40 дневница, па су субвенције државе добродошле

Удружени лакше пласирају своје производе, јер су подељена задужења, а и понуда је разноврснија, јер се између себе договарају ко шта ради да се не би преклапали. Тако да се на листи производа налази и беби шаргарепа (500 г за 250 динара) и јабука петровача (300 динара килограм), целер ребраш (250 динара), тиквице (300 динара килограм), купине (500 грама 540 динара), брескве (килограм 500 динара) …

Производе пласирају на Рибљој пијаци у Новом Саду, на новобеоградској пијаци у Блоку 44, те у специјализованим продавницама. Има их и у великим трговинским ланцима. Отворили су и фејсбук страницу „Органски производи из Пивнице” и развили програм кућне доставе, за све оне који желе на тај начин да се снабдевају и, како кажу, у томе нису једини.

– У протеклих 10 година доста тога се променило. Редовне су контроле газдинства и провера сваког сегмента производње од њиве до складиштења и превоза, о трошку државе. То је права инспекција, до сад су гледали само папире без увида како се ради на терену што није било исправно – каже Мирко, који је у међувремену завршио мастер студије, оженио се и постао отац. АНТРФИЛЕ

Под органском производњом 2020. године било је 14,7 милиона хектара (Фото Фрипик)

Предњаче Швеђани и Аустријанци

Површина која се у Европској унији користи за органску пољопривредну производњу повећала се за осам година, према подацима Евростата, за 56 одсто. Под органском производњом 2020. године било је 14,7 милиона хектара, у односу на 9,5 милиона 2012. Највећи удео површина за органску пољопривреду у односу на укупну производњу био је у Аустрији (26 одсто), Естонији (23 одсто) и Шведској (20 одсто).

Шведска има највећи удео органских житарица и свежег поврћа. Летонија и Аустрија имају највећи удео оваца и коза које се органски гаје, Данска највећи удео свиња, а Грчка говеда. У Аустрији је највећи проценат органски гајених крава музара.

Органском производњом углавном се баве млади.