Маркова Црква: Органска пољопривреда крај свештеникове воденице

Аутор: draganadpetrovic
71 посета

На пољопривредном газдинству фамилије Сретеновић органска производња је покренута 2015. године. Мада,традиција траје два века од дана када се поп Сретен доселио из Боговађе,удаљене 15 километара од Маркове Цркве.
Купио је воденицу од Турака, засновао породицу и остао да се бави производњом житарица. Касније, то су чинили и његови потомци – прадеда, деда, па Томин отац.Када је пре две године завршио државну службу,решио је да се врати коренима,кући где је рођен и одрастао и да настави интензивно рад на земљи.

Илустрација: Брашно Томислава Сретеновића надалеко је познато
„Овде се никад и није ни престајало да се бави узгојем житарица на тај здрав начин. Почео сам са оцем још као дечак традиционално да гајим кукуруз и пшеницу, као што су то вековима радили наши преци0 Од пре неколико година проширио сам ту причу на друге житарице– спелту, црвени кукуруз карактеристичан за ове крајеве,овас, који је актуелан последњу деценију. За многе је спелта непознаница, а у ствари то је стара врста пшенице крупник.Маркова Црква припада Лајковачкој општини,удаљена је 80 километара од Београда.Река Топлица која пролази овде извире у бањи Врујци која је 20 километара од нашег имања и на километар се улива у Колубару.Ту је и овај јаз који се рачва прокопан пре 200 година.Воденицу је од Турака купио свештеник Сретен,чији смо потомци.Оригинал уговора је писан на арапском језику, са једне стране Турци,а са друге Србин и има све одлике савременог уговора.У њему пише да се воденица даје на управљање свештенику Сретену без икаквих ограничења.Тапија је преведена тек педесетих година прошлог века,а превео је хоџа из Чајнича.Ту тапију као успомену чувамо!-испричао је за портал Плодна земља Томислав Сретеновић.

Илустрација: Радионица је реализована у оквиру пројекта „Organic Trade for Development in Eastern Europe“
Радионицу реализујемо у оквиру пројекта „Organic Trade for Development in Eastern Europe“- ОТ4D („Kроз трговину органским производима до развоја у источној Европи“) који спроводи Национално удружење „Сербиа Органика“ уз финансијску подршку СЕKO,у координацији са ИФОАМ,ФИБЛ и Хелветас рекла је Ивана Симић и додала:
„Циљ нам је и да потрошачима скренемо пажњу на вредности домаћих,локално произведених органских производа.Радионица је део промотивне кампање коју спроводи Сербиа Органика под слоганим „МИСЛИМ НА НАС – купујем органско“.
Подршку да замене живот у престоници за мирнији и здравији на селу добио је од породице.Водила га је жеља да се врати тамо где су Сретеновића корени,да сачува традицију.Да од свог рада могу да живе,да се хране здраво и они и пријатељи,знани и незнани.
„Органска производња није лака прича. Када дођу на имање,посетиоци ми кажу да им је лепо овде, убеђени да немам проблема са стресом,спавањем.Да, то јесте истина,спавам као јагње,али устајем у пет сати ујутру да би стигао све да урадим. Изаћи на крај са житарицама, посебно са кукурузом
је права уметност. Чини ми се да понекад плаћам данак неискуству јер се тиме нисам бавио, али се брзо уходавам. Да би на столу била послужена цицвара прављена од шареног брашна, пуно тога мора да се уради, прецизно, тачно, без губљења дана.Ратарство тражи целог човека, да стално
ослушкујеш природу“, наглашава Томислав.
Сретеновића воденица има два камена. На једном се меље кукуруз као тежа житарица, а на другом ситније житарице.У њој је увек живо, вода не да мир,а има и шта да се самеље.Баве се и услужним млевењем. Са таванице виси дуван, сигурна брана од мољаца. Једна мала просторија је преуређена да у њој може да се просејава и пакује брашно и зими, али и да кад има посла, млевење се не прекида ни ноћу.

Илустрација: Живот у складу са природом и на чистом ваздуху
Четри врсте кукуруза – бели, жути, црвени и зелени
Сваке године, на седам хектара Тома сеје кукуруз, спелту,овас, нешто ражи.Бели,жути,зелени, црвени – четири врста кукуруза од којег направе пет врста брашна.Друга култура коју сеје је спелта. Каже да једном кад се проба, у исхрани се више не користи пшеница.Главни је састојак традиционалних хлебова, уз мало ражи и кукурузног брашна.
„Овај посао не раде људи који виде профит у некој перспективи.Овим се бавим, да би сачувао традицију и покажем да може да се пристојно живи и од органске производње. Да би постали
господар органског имања треба вам мало више времена,стрпљења и помоћи.Велику подршку поред породице дају ми купци, које углавном не познајем. Кад пробају ваше брашно па вам кажу утиске. Наравно свака критика је екстремно добродошла. Недавно ме је позвала госпођа из околине
Ниша, да ми каже да је пробала наше брашно које је купила у Крушевцу, а које је подсетило на укусе брашна из воденице њеног оца. Сретеновићево брашно је вратило у прошлост и сећања. Значи ми то пуно“- прича Томислав.

Извор: Агробизнис магазин

Srodni tekstovi

Оставите коментар