Малина догурала и до 800 динара (ФОТО – ВИДЕО)

Аутор: Gdjakovic
139 посета

Узгој органске малине у пластеницима

Органска малина је најцењенија категорија овог воћа која ове године достиже цену и до 800 динара по килограму. Када се уз то још гаји у пластенику, па се берба протегне до половине новембра онда је јасно зашто се узгој овог воћа у заштићеним усовима сматра за врхунску производњу у малинарству. Екипа Агробизнис магазина посетила је Душана Гајића из села Јаловик код Владимираца који се управо на ова начин бави узгојом малина. Прошле године пријавио се на конкурс НЛБ Комбак органик, али није прошао. То га, међутим, није обесхрабрило па је поново конкурисао за средства која се додељују кроз НЛБ Комбанк органик за стимулацију органских произвођача. Десет њих ове године биће награђено са по 500.000 динара.

Наш домаћин на 1 хектару има 33 пластеника, а како смо се лично уверили, сочну и црвену малину изузетног квалитета брао је и 2. новембра и очекује да ће берба потрајати скоро до краја месеца.

Нисмо знали шта нас чека

Све је почело када су син и ћерка убедили Душана да пред одлазак у пензију посади малину како би имао неки хоби у пензинерским данима.

– Било је то 2016. док сам још радио у Енергопројекту када су син и ћерка, гледајући по интернету, предложили да засадимо малину у пластенику. Ја сам у почетку мислио да ће то бити на неких 30 ари, али на крају сам на наговор деце пристао да поставимо пластенике на читав хектар. Пошто нисмо знали много о узгоју малине на овај начин отишли смо у  Пожегу у Будимку која има 70 ари малине у пластенику да видимо како се то ради. Предложио сам, а породица се сложила, да ступимо у контакт са Пољопривредним факултетом и да пробамо да направимо узгој малине као органску производњу – присетио се Душан.

Како признаје био је то изазов за њега. Чињеница је да 90 посто обичне малине заврши у хладњачи док је органска углавном конзумна и много профитабилнија. Свестан да засад органске малине, па још у пластенику може да успе само уз добар садни материјал приоритет је био набавити најквалитетније саднице.

– Са подизвођачима из Пожеге склопили уговор за израду  пластеника и садњу. Од њих смо узели 7500 садница малине сорте херитиџ која је америчког порекла, а сами смо увезли и саднице сорте химботоп. У питању су саднице швајцарског порекла али произведене у Холандији – безвирусни садни материјал органског типа. Тако да сада од 33 пластеника имамо 14 са химботопом и 19 са херитиџом. Ово се показало као одличан потез. Хетриџ смо посадили у априлу 2017. а  химботоп  у јуну и већ те године имали принос од неких 5 тона – рекао је наш саговорник.

У питању су бујне сорте које у заштићеним условима брзо напредују и достижу висину од метар и по до два, али се орезује негде на 1,7м како би се спречило да биљка оде превише у висину.

– Узгој малине у пластенику је нешто ново и има велике предности. Нема корова јер у међуредном простору агротекстил, малине имају оптималане услове за раст и развој, а берба траје четири до пет месеци. У ударном периоду бербе са ове површине имао 150 кг рода дневно, добар временски период то буде и до 100 кг дневно. Сада, у новембру пред крај сезоне имамо по 50 кг на два дана. Дужи период бербе омогућава нам да се лакше носимо и са недостатком радне снаге који је озбиљан проблем из године у годину – рекао је Душан.

Чак ни киша и хладније новембарско време не смета за бербу, па се многи чуде одкуд малина по кишном дану. Како је објаснио наш саговорник новембарска малина има исту боју и укус као и летња, а биљке у пластеницима добро подносе чак и када се спољна температура спусти на -3 степена.

–  Већ три године наше малине испоручујемо Лидлу, Меркатору и Идеји, некада је то била и Арома и они су презадовољни. Продаје се као конзумна малина у паковању од 125 грама које у продавницама кошта између 180 и 200 динара, док је код мене на њиви између 700 до 800 динара по килограму. Ова и прошла година су биле изузетно добре за малинаре када смо имали око 30 посто сигурног профита, док је 2018. и 2019. било тешко због ниске откупне цене. Додуше, сада је поскупела заштита органске малине и прихрана, али шта да се ради – додао је он.

Складиштење после бербе

Проблем са радном снагом током бербе само је део проблема, јер конзумну малину треба складиштити у одговарајућим условима како не би изгубила на квалитету.

– У зависности од дневне родности у просеку један радник набере од 15 до 20 килограма дневно. Берба је захтевна јер се бирају само квалитетни плодови. У року од сат времена радници на паковању морају да спакују малине у кутије тежине 125 грама и свака се посебно мери, јер не сме да има мање од тога. Након тога све се пакује у гајбице од по килограм и ставља у расхладну комору где је температура између 2,5 и 5 степени. Од тренутка када се плод убере до његовог паковања у расхладну комору не сме да прође више од 60 минута како би се сачувала свежина малина – појашњава Душан.

Да би се то постигло направио је расхладну комору тик до пластеника. У потрази за средствима прошле године се пријавио на конкурс НЛБ Комбанк органик надајући се да ће добити средства за ову комору, а онда је у мају ове године решио да употреби своје знање и сам је направи.

– Конструкција за расхладну комору нам је стајала три године, а онда смо у мају ове године видели прогнозу и да ће температура бити преко 30 степени и схватили смо да не можемо без ње. Снашли смо се некако, део новца сам позајмио и успели смо да направимо комору уз минимум улагања – рекао је Душан и описао како је настала расхладна комора.

– На металну конструкцију са спољне ставили смо панеле од

 5 сантиметара, па стиропор, па опет панеле и добили 15 сантиметара спољног зида. Остало нам је да панелима обложимо и тавански простор, јер за то сада нисмо имали новца. Комора се хлади уз помоћ агрегата од око 2 киловата, значи са једном компресорском јединицом мањом, што је нама значило због ниже цене за 1.500 евра. Међутим, када су изузетно високе спољне температуре као што је то било летос, онда компресор није довољан па сам покушао са климом коју имам унутра да оборим  температуру. Наиме, на  високим температурама компресор мора дуже да ради што значи да се чешће заледи на испаривачу и онда док се не одледи неће поново да се укључи. Али, испоштовали смо минимум техничких услова и тако функционишемо – казао је наш саговорник.

Ове године Душан се поново пријавио на конкурс НЛБ Комбанк органик и већ зна у шта ће уложити средства уколико на конкурсу добије новац.

– Ако бисмо добили та средства искористио би их за унутрашњу изолацију и да ставимо тај агрегат од 3,5 киловата који је скупљи за 1.500 евра али не би ледио. Поента квалитетног одражавања малине је да се она што брже расхлади на оптималну транспортну температуру од 2,5 до 5 степени – додао је он.

Берба новембарске малине у зависности од временских услова и уколико нису јаки мразеви може да потраје и до 25. новембра. По завршетку сезоне оно што преостане скупе за сопствене потребе за замрзивач или ракију.

– Прошле године смо пробали да испечемо један казан ракије од малине. У почетку нам се чинило да то није то, али онда смо схватили да ова врста ракије мора да одстоји. Нема боју, али има укус малине и знам да се препоручује као здраво пиће. А ако је још и од органске малине као наша тим боље – закључио је уз осмех Душан Гајић.

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар