Као и свака друга органска производња, одгајање свиња па принципима органске производње је нешто екстензивнији систем гајења, а и резултати су лошији када се упореде са класичним системом производње.
Коришћење паше има за последицу и знатно мање трошкови исхране због смањене потреба за другим хранивима као што су житарице, протеинска хранива, витаминско минерални додаци. Један хектар пашњака доброг квалитета може у сезони обезбедити испашу за 20 крмача.
Пашњаци са сталном испашом треба да су насељени или засејани травама попут ливадарке, беле дателине, јежевице и луцерке. Пашњаке са прегонском испашом могу чинити луцерка, црвена детелина, бела детелина, шведска детелина, јежевица, безосни власен и мачји реп.
Крмаче у лактацији имају веће потребе у хранљивим материјама, које могу подмирити мањим делом из паше. Истраживања са коришћењем силаже у лактацији упућују на закључак да се максимално 10-15% од потреба у енергији може подмирити из кабасте хране, а да то не утиче негативно на прираст легла. Ако зелена кабаста храна улази са више од 25% у састав оброка, садржај сирових протеина у оброку мора бити повећан, због ниже сварљивости протеина из кабасте хране.
Комплетне смеше концентрата се састављају да обезбеде целокупне потребе у хранљивим материјама и енергији, као и код норматива класичне (ковенционалне) производње, без учешћа паше, односно кабасте хране у оброку. Хранива која најчешће улазе у састав смеша су она која се могу произвести на газдинству, међутим проблем који се јавља код организације органске производње свиња јесте набавка на тржишту хранива са сертификатом органске производње.
Од житарица најчешће се користе: кукуруз, јечам, овас, пшеница, раж и тритикале. Од протеинских термички обрађено зрно соје, пасуљ, грашак, боб, лупина, сочиво, сојина погача, сунцокретова погача и дехидрирана луцерка. Дозвољени су и витамински додаци и пробиотици: квасац, ензими, лимунска киселина.
У оброцима свиња у тову у условима органске производње као главни извор протеина се најчешће користи термички обрађено пуномасно зрно соје, из тог разлога чак и у условима рестриктивне исхране концентратима долази до повећања садржаја полинезасићених масних киселина у депонованом масном ткиву.
Убудуће ће се у исхрани свиња (као и код свих других животиња) у условима органске производње све више користити алтернативни извори протеина. Због недозвољене употребе генетски модфикованих хранива, као и ограничене употребе хранива добијених хемијском екстракцијом масти, биће коришћена хранива која су богатија и у садржају масти. Због тога ће бити важно разматрати и њихов утицај на квалитет депоноване масти у организму животиња.
АгроБизнис магазин
Уколико о овим темама желите да будете редовно информисани, претплатите се на АгроБизнис магазин. Годишња претплата је само 1800,00 динара и укључује 12 издања и све поштанске трошкове. Пријавите се путем телефона 011/4052-117, 060/0712-350 или на имејл gdjakovic@yahoo.com. У току је акција, сваки нови претплатник добија поклон изненађења. За више информација о нашим посебним издањима ПЧЕЛАРСКИ ПОДСЕТНИК, као и ЛЕКОВИТО БИЉЕ посетите www.agrobiznis.rs.
