Док многи сањају о животу у великим градовима, појединци попут Златана Кучевића из Велике Жупе и Љубисава Гојаковића из Бродарева доказују да се и на селу може успешно радити и живети. Пластеничка производња поврћа постала је темељ породичне егзистенције како искусним домаћинима, тако и младима који се враћају коренима.
Златан Кучевић већ деценијама развија своје имање, које данас броји чак 22 пластеника. У сезони из њих излазе хиљаде садница и тоне квалитетног поврћа.
– Расад за садњу на отвореном биће спреман око 1. маја. Имамо сталне купце којима продајемо саднице, а припремамо и садњу за наше потребе – каже Златан за РИНУ.
Први приходи ове године стижу од продаје пресаде и младе зелене салате, док су редови младог купуса већ спремни, а парадајз и краставац чекају садњу.
– У шест пластеника биће засађен парадајз, који смо произвели из нашег расада. Фолија је већ постављена, а рупе су ископане – објашњава он.
У послу му помаже син Санел, студент Пољопривредног факултета у Сарајеву, који знање са факултета одмах примењује на породичном газдинству.
– Ако сте самоуки, процес учења и постизања квалитета је дужи. Школовање олакшава пут, јер теоријско знање можемо брзо применити у пракси – истиче Санел.
Илустрација: Производња расада је све уноснији бизнис
С друге стране, Љубисав Гојаковић из Бродарева један је од све већег броја младих који су се, након школовања у Београду, одлучили за повратак на село и наставак породичне традиције.
– Све што произведемо у пластеницима, даље пласирамо на тржиште. Поред расада, узгајамо парадајз, краставац, паприку, дињу, лубеницу и тиквицу, а правимо и зимницу – каже Љубисав.
На имању Гојаковића годишње се произведе десетине тона поврћа, а производ стиже и на тржишта широм Европе. Тренутно је у току припрема за садњу, а расад је већ спреман.
– Паприке произведемо око стотину хиљада комада, док парадајза, краставаца, диња, тиквица и лубеница произведемо око 15 хиљада саксија – додаје Љубисав.
У послу му помаже и отац Душан, који примећује да се производња расада данас значајно разликује у односу на време када је он почињао.
Пољопривредници са подручја општине Пријепоље могу да рачунају и на подршку локалне самоуправе, која спроводи јавни позив за набавку нових пластеника, чиме додатно стимулише развој села.
– Интересовање пољопривредника за набавку пластеника је знатно повећано. На недавном конкурсу који је реализован са Фондацијом Дивац пријавило се 106 кандидата, док их је прошле године било 74 – наводи Санел Диздаревић, члан Општинског већа у Пријепољу задужен за пољопривреду.
Златан и Љубисав доказују да село има будућност када се у њега улаже знање, рад и љубав.
Извор: https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/4097464-ne-zele-u-beograd-srecni-su-u-svom-selu-zlatan-i-ljubisav-proizvode-iz-plastenika-rasprodaju-velikom-brzinom
