Воћњак Пауновића у Виљуши код Чачка простире се на четири хектара где доминирају шпалири јабуке и крушке. Савремени засади доказују да се овде својски радило и улагало, будући да изгледом подсећају на воћњаке Јужног Тирола који су годинама важили за престиж у овој производњи. Нажалост, савршени засади су подлегли овогодишњим недаћама, јер је мраз десетковао род. И поред великих губитака, Пауновиц настављају са свим агротехничким мерама.
На улазу вас дочека модеран натпис али и сијасет многих изненађења, од савршеног летњиковца, уређеног дворишта, соларних панела, мале хладњаче па до слоге и гостопримства којом одише породица Пауновић у Виљуши. Кључ успеха за оно што сада видимо су породица и традиција имајући у виду да су наследници четврта генерација која се бави овим послом. Марко Пауновић, четврта је генерација која се бави производњом воћа. Под модерним засадима 4 хектара јабуке и крушке, све је савршено и под конац.
,,Да би све ово овако изгледало радиле су три генерације испред мене. Некада је та производња била шаролика и старијег сортимента. Наравно, данас смо брат и ја овде и трудимо се да дамо све од себе да ово изгледа управо овако како изгледа. Видите да су засади комплетно под противградном мрежом, да је урађен систем кап по кап, почели смо и са поставком антифрост система. Тако мора јер као што сами видите задње 3 године су везале са ниским температурама које уберу плодове пре времена. Технологија јесте скупа али где се није применила све је измрзло. “ каже овај млад и успешан момак.
Млад, образован, амбициозан и своју будућност види на селу, тачније у богатим и родним воћњацима који красе њихово имање. И поред стечене дипломе свакодневно проширује област свог интересовања и обогаћује га новим сазнањима у домену воћарства .На неке проблеме ипак нема трајног решења, бар за сада. Ноћна мора свих воћара јесте топла зима, касни мраз и летњи град.
,,Без савременних технологија, без учења, без размене искустава нема ни бољих резултата. Нажалост, иако се користи комплетна агротехника на неке околности није могуће утицати. Ми смо све учинили што је до нас, међутим касни априлски мраз је убрао добар део рода, за ову годину што се тиче бербе, готово да је унапред завршена. Губици су и понегде до 80% али мора и даље да се ради. Све третмане на болести и штеточине примењујемо, прихрана је неопходна уколико желимо да сачувамо кондицију стабала и за наредну годину.“
Пауновићи су у наслеђе добили земљу, домаћински став и радне навике али да би се опстало на тржишту потребно је имати савремену производњу, одлично знање и шаролику понуду. Види се да су зараду паметно улагали. Марко је иначе инжењер пољопривреде и позив је бирао како тврди из љубави и жеље да остане у свом крају. Може ли од воћарства да се живи?
„ За мене је конкретно био изазов заштита биља за коју сам се определио јер сматрам да је то можда и најтежа грана пољопривреде спрам томе да се укидају пестициди. Тако да заштита биља постаје све тежи посао због нових проблема а и климатских промена. Да се живи може али је све теже, нарочито у годинама када род подбаци. Ја то заиста волим, пре свега што сам одрастао овде у воћњаку. Волим овај посао колико год да је тежак, колико год да су покушавали да ме одврате од студирања на агрономском факултету, себе не видим у некој канцеларији између четири зида где 8 сати морам да седим у затвореном простору.“каже наш саговорник.
Домаћини су једни од првих који су на свом поседу поставили соларне панеле на објектима мини хладњаче, због уштеде енергената али и пласмана воћа, што је један од главних проблема у производњи, изостанком руског тржишта. На срећу постоје ретки примери који доказују да слога може да опстане и окупи људе око заједничих интереса.
,,Пласман јабуке је један од горућих проблема у Србији, ове године највероватније неће бити јер ће род подбацити. Све смо подредили производњи. Воћари овог краја су одавно схватили колики је значај од удруживања и које бенефите оно може да им донесе, па су тако оформили задругу која послује по принципу оних какве смо некада познавали. Ми смо чланови Чачанске јабуке, интересно смо повезани, продајемо по цени када нам одговара. Наравно, квалитет у том случају се не доводи у питање. Што се тиче панела, штеде нам струју коју користимо у хладњачи коју имамо у оквиру газдинства. Руско тржиште као и украјинска криза су продубили проблем пласмана тако да морамо изнаћи нова решења. Ту је рецимо црногорско тржиште али је оно мало за сву нашу производњу. Што се тиче прераде мислим да је будућност у њој али за Б класу као и за 3 класу јер ако будемо морали да прерађујемо и прву класу нема нас нигде.“ закључује Марко.
Брат Никола увек расположен за шалу али и озбиљну причу, јер овде поделе посла нема. Он је засновао и своју породицу тако да ваља размишљати и о будућности двоје деце. Никола нам објашњава како изгледа један радни дан на плантажи:
,, Е то најбоље да питате моју супругу, јер она најбоље зна колико сам ван куће“ шеретски уз осмех одговара Никола, па озбиљно наставља „ Све зависи, некада будемо и по цео дан у воћњаку, креће од опадања листа у јесен, преко заштите бакром, затим резидба, ђубрење, нови третмани, кошење, прореда, до бербе обрнемо једно 30 пута минимум око воћњака, па опет у круг. Тешко јесте али ако радите с љубављу мање буде тешко.“прича Никола Пауновић.
Браћа Пауновићи припадају оној групи младих који су остали на газдинству, прави изузетак од правила. Ипак, за разлику од Марка, Никола будућност види баш у финалним производима.
,,Када нешто наследите генерацијски трудите се да то подигнете на неки виши ниво, да олакшате себи рад, добијете већи квалитет и род. Све то кошта нас воћаре, истина субвенције делом врате уложено, али ако то што добијете немате коме да продате то је проблем. Не може бити исплативо ако се не заокружи цео процес од производње, прераде и продаје. Када заокружимо цео процес можда ће нам бити боље. А да ли је исплативо то могу да кажем тек у септембру у берби. На жалост ове године користи неће бити јер је мраз у фази развоја плода уништио очекивано“ закључује Никола.
Прави пример добре пољопривредне праксе и на њега треба да се угледају и други. Даљи планови младих воћара ићи ће у правцу постизања што бољег квалитета воћа, као и већег приноса по јединици површине, јер само на тај начин могу опстати на тржишту. Без обзира на не баш славан календарски рикошет, браћа не одустају, шта је једна година у односу на будућност. Родитељи Душко и Гордана су велика подршка и помоћ.
Посебан утисак је и то што код наших домаћина осетите непосредност и гостопримство као да сте код рођака на селу. На жалост, плодове свог рада и труда ове године неће гледати, али се надамо да ће убудуће бити награђени наспрам уложеног
Аутор: Соња Цветковић
