Већ педесет година сам ловац. Без ловаца не би било племените дивљачи код нас. Човек као најекспанзивнија врста променио је станиште дивљих животиња до те мере да оне без помоћи човека не би могле да преживе. Армија од неколико стотина хиљада ловаца по најгорем невремену износи храну за дивљач, поправља надстрешнице да животиње имају где да се склоне од невремена, износи им со, а лети обезбеђује воду. Ловци обавештавају надлежне органе у случају задесног масовног тровања дивљачи због подизања ратарских култура. Обавештавају и
надлежне ветеринарске инспекције у случају појаве неке заразне болести. Фазан је пре око 200
година увезен у Европу.
Благодарећи ловцима, он украшава наша поља и чисти их од инсеката. И друга племенита дивљач, на пример срне и јелени, због промењених услова станишта мора се одгајати у заштићеним условима. Уколико је не би одгајали у условима промењених станишта шакали, који су данас у експанзији у целој Европи, врло брзо би потаманили сву племениту дивљач. А она је и те како важна за одржавање биљног света, односно биодиверзитета у нашој земљи. Сваки ловац одржава своје оружје, иначе не би могао успешно да лови. Морал међу ловцима је на завидној висини. На њиховим забавама нема пуцања. Уколико се два ловца посвађају на јавном месту полиција им одузима оружје на годину или две. И ја се потпуно слажем с том праксом. Ловци једини знају сваки ћошак свог атара, што је значајно за безбедност земље. Свакоме ко је старији од 16 година требало би дозволити да учествује у лову и другим ловачким активностима. Тако се ствара подмладак ове значајне друштвене активности, а оружје ће носити кад им то закон дозволи. Молим уредништво „Политике“ да отвори своје странице за што ширу дискусију како закон о лову, који је у изради, не би заживео без учешћа оних на које се односи. Др Богољуб Милосављевић Чампар, неурохирург,
професор Медицинског факултета у Београду у пензији.
Извор: Прилог јавној расправи о закону о лову
https://www.politika.rs/sr/clanak/572264/lovci-zakoni
