Пантерова мухара (Amanita pantherina) је отровна врста и треба је добро упознати јер се тиме отклања ризик евентуалне замене. Јавља се од пролећа до јесени по белогоричним шумама. Не спада у ретке врсте и зато је она веома опасна гљива јер изазива тешка тровања са често фаталним исходом. Знакови тровања наступају релативно брзо (после 30 минута) те то пружа прилику да се унесрећеном ипак благовремено притекне у помоћ.
Шешир ове врсте има пречник 5-12 цм. Боја шешира је смеђесива. На шеширу су видљиви остатци омотача (брадавичасте љуспице) који су увек бели. Киша може (мада се то ретко дешава) да спере ове остатке. Ивица шешира је наребрена (пажљиво погледај слику). Листићи су густи и слободни (не додирују стручак) увек и само бели. Стручак је бео са венчићем мање израженим него код бисерке, при дну задебљан са остатцима омотача у виду два до три венчића. Висина стручка је 5-15 цм.
Месо је бело без израженог мириса и укуса, а према литератури слаткастог. Ја га лично никада нисам пробао, па ћу им веровати на реч. Такође, неки аутори наводе да је мирис код старијих примерака непријатан, али ја то из свог искуства не могу да потврдим.
Споре ове врсте, а и свих припадника рода Аманита су беле.Сличност са јестивом гљивом бисерком је прилична.
Овде бих навео да постоји још већа сличност са другом јестивом врстом тигрицом (А. списса) од које се разликује по слабо израженом и ненаребреном венчићу. Међутим, за гљивара аматера ово су незнатне разлике, па не препоручујем испробавање судбине. У сваком случају уколико нису присутне све разлике које разграничавају бисерку од пантерове мухаре никако не експериментишите са здрављем.Још један детаљ уочљив са слике: по неким „стручњацима“ за гљиве јестиве су све гљиве које једу црви, пужеви, корњаче или друге животиње. На слици пантерке јасно се виде трагови пужа, који се очигледно сладио фотографисаним примерком. Тело нисам пронашао па из тога извлачим закључак да му ништа није фалило. Шалу на страну; не постоји сигуран и универзалан знак да је нека гљива отровна или јестива, смете се ослонити искључиво на познавање дотичне врсте, све остало је непотребно коцкање са здрављем и животом.
Пише: Владимир Јањић
