Кукуруз (lat. Zea mays) је једна од првих житарица које је човек почео да узгаја. Од зрелог зрна меље се брашно, док се у исхрани најчешће користи шећерац. Бере се кад није сасвим дозрео, односно зрна нису сува и тврда што значи да процес трансформације шећера у скроб није завршен. Може се јести куван, печен, како додатак бројним салатама или прилог уз главно јело. Некада, у Србији се највише јела проја, односно хлеб од кукурузног брашна, док је за доручак био обавезна качамак или цицвара, такође направљени од овог брашна. Неизотавна декорација у времену у коме живимо јесте рукола, тако је и она завршила на нашем тањиру где смо сервирали качамак!
Траженији од пшенице
Примитивни ратари су још пре 10. 000 година одвајали најквалитетније семе како би побољшали особине теосинте, дивљег предака кукуруза. Порекло води из Северне и Јужне Америке, а посебно је био цењен међу Мајама која је имала чак и бога посвећеног кукурузу с којим се и трговало. У Европу су га донели Шпанци 1493. док је на Балкану почео да се гаји у 17. веку. Кукуруз је и данас основна храна у многим деловима света и по производњи превазилази пшеницу и пиринач.
Али ваља напоменути да није сваки кукуруз намењен за људску исхрану. Део кукурузне производње користи се као сточна храна, а део за прераду у разним гранама индустрије. Постоји шест главних типова кукуруза: зубан, тврдунац, плевичар, кокичар, мекунац и шећерац.
У људској исхрани највише се користи кукуруз шећерац чијим кувањем се ослобађа ферулинска киселина која је лековита. Има 86 калорија у 100 грама, богат је влакнима, природним скробом и витамином Б1 који је неопходан у правилном функционисању мозга. Зато се препоручује да кукуруз редовно једу старије особе како би спречиле појаву сенилност. Штити организам од кардио – васкуларних болести, чува вид, спречава анемију, помаже код болова у мишићима па је редовно на менију спортиста. Осим тога побољшава концентрацију, јача нервни систем, чисти крвне судове, дигестивни тракт и одличан је диуретик, па га научници сврставају у супер – намирницу.
Занимљиво је да смрзнут кукуруз шећерац не губи својства дубоким замрзавањем па се може припремати на исти начин као и кад је свеж или конзервиран. За разлику од другог поврћа које термичком обрадом губи део нутритијената, кувањем или печењем кукуруза делимично се уништава само витамин Ц, али се ослобађају молекули са антиоксидативним дејством, што повећава његова лековита својства. Иначе, искусне домаћице саветују да, уколико сами киселите купус, додајте једну шаку сувог, прошлогодишњег кукуруза. Расо ће остати бистар, лепе жуте боје и неће бити слузав.
Качамак за гиниса у Крагујевцу на сајму
Лековита својства
Међутим, колико год ово поврће било здраво, оно што га чини лековитим је кукурузна свила. У народној медицини, чај од кукурузне свиле се користи као благи диуретик, за избацивање камена и песка из бубрега и мокраћне бешике, против циститиса, гихта, реуматизма, реуматоидног артритиса…Конзумирањем овог чаја у току 24 часа може се неколико пута повећати количина излучене мокраће, и то без штетних последица. Ово је важно за оне болеснике који имају проблем са задржавањем воде у организму. Научна истраживања су доказала да свежа кукурузна свила у себи садржи масно и етерично уље, смолу, гуму, алкалоид који има особину да стеже крвне судове, хлорофил, фосфорну киселину и доста калијума и мангана.
Да би се користила као лек, кукурузна свила се узима са клипова кукуруза пре опрашивања и суши се на промају. Припрема чаја је једноставна: једна кашичица добро осушене кукурузне свиле прелије се шољом вреле воде, остави да одстоји пет до десет минута и онда се попије. Само, као и када је било који други лек у питању, ни са овим чајем не треба претеривати.
Домаћа проја
Осим шећерца у људској исхрани користи се и кукуруз кокичар од кога се праве кокице. Ова врста кукуруза у себи садржи малу количину воде, која, када се загреје претвори се у пару и натера зрно на експлозију које наликује белим цветовима. Кокице садрже мало калорија, а брзо засите па се препоручују код дијета, наравно без превише соли или прелива попут путера и чоколаде.
И за крај за све оне који желе да се опробају у прављењу праве, домаће сељачке проје поклањамо и рецепт. Проју служити уместо хлеба уз сарму, подварак, пребранац или пуњене паприке.
ПРОЈА
Потребно:
*400 гр кукурузног брашна
* 200 мл млаке воде
* 1 прашак за пециво
Припрема: У 400 грама кукурузног брашна сипати око 200 мл млаке воде са размућеним прашком за пециво и једном кашичицом соли. Све добро измешати варјачом и сипати у тепсију подмазану машћу. Пећи у загрејаној рерни на 230 степени Ц око 15 до 20 минута. Када је проја печена овлаш је попрскати водом, прекрити је кухињском крпом и оставити да се прохлади.
