Svečana sala Beogradskog sajma bila je prepuna zadrugara i onih koji to tek treba da budu. Razlog je velika konferencija koju su organizovali Zadružni savez Srbije i AGROPRESS uz podršku FAO, EBRD i Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vidoprivrede Republkike Srbije.
Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije
Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović je otvorivši konferenciju pozdravio Mihajla Avramovića, praunuka istoimenog osnivača prve zadruge, davne 1894. godine, a koji je već sledeće godine osnovao i prvi Zemljoradnički zadružni savez. Mihailović je u svom obraćanju istakao da je saradnja Zadružnog saveza Srbije sa zadrugarima na visokom nivou. Srbija raspolaže značajnim potencijalima u oblasti poljoprivrede, koji će se u narednom periodu razvijati, kroz sistem zadružnog udruživanja i stvaranja konkurentnih proizvoda. Od velikog značaja su i nove tehnologije, osvajanja novih tržišta, proizvodnja zajedničkog proizvoda, učešća na međunarodnim projektima u oblasti poljoprivrede i zadrugarstva nagalasio je prvi čovek Zadrugarstva Srbije.
„Raspravljamo o budžetu u Skupštini i lokalnim opštinama i apelujem na sve da moraju da budu spremni za dodatna izdvajanja sredstava za poljoprivredu“, kazao je ministar ovom prilikom Milan Krkobabić koji je takođe učestovao u radu ove konferencije. Kako je rekao, pitanje malinara, ratara i stočara može biti rešeno jedino formiranjem zadruga „podrazumeva se primerenih 21. veku, koje će biti specijalizovane“. „Mi od zadruga tražimo da budu utemeljene i organizaciono, tehnološki, ekonomski zatvorene celine koje će biti i profitabilne“, istakao je Krkobabić. On je rekao da zadruge treba da budu centar kulturnih, sportskih i svih drugih aktivnosti jednog mesta.
Krkobabić je ocenio da je zadrugarstvo osnov srpskog sela jer jedino objedinjeni posedi mogu male proizvođače da učine velikim robnim proizvođačima. „Hoćemo mladim ljudima da pružimo mogućnost izbora da ostanu ovde, a zadruge su jedan od načina“, rekao je Krkobabić. „Obnova zadrugarstva nije posao za jednu vladu, za jednog ministra ili stručne ljude ove generacije, to je posao za više generacija, a mi smo uspeli samo zato što smo otvorili ovo pitanje“, istakao je Krkobabić.
Milan Krkobabić, ministar u Vladi Republike Srbije
Na skupu kojem je prisustvovalo oko 200 učesnika bilo je oredstavnika svih Zadružnih svaevza bivše Jugoslavije kao i međunarodnih organizacija koji su preneli svoja iskustva.
Dr Miloš Milovanović, predstavnik Organizacije za hranu i poljoprivredu FAO, istakao je da u Srbiji realizuje projekat u vrednosti oko 3,5 miliona dolara, i nagalsio je da je ova organizacija angažovana u različitim sektorima proizvodnje, prerade i plasmana mesa, mleka, voća i povrća. Kako je naveo dr Milovanović, zadruge i zadrugarstvo su odličan odgovor izazovima globalizacije, sa čime se ne susreće samo poljoprivreda Srbije, nego i poljoprivreda mnogih zemalja sveta. Španija je odličan primer odgovora na izazove liberalizovanog tržiša koje utiče na poljoprivrednog proizvođača.
Dr Miloš Milovanović, FAO
Tržište poljoprivrednih proizvoda Srbije je u velikoj meri liberalizovano, a sa druge strane, Srbija se nalazi pred vratima Svetske trgovinske organizacije, što je, sasvim sigurno, još jedan vid pritiska na domaće proizvođače, na domaću poljoprivredno-prehrambenu industriju i konačno na zadrugarski sektor dodao je Milovanovilć. Brojni su izazovi sa kojima se poljoprivredni proizvođač susreće, ali je dobro što se kroz ovaj vid poslovanja može lakše proizvoditi i plasirati gotov proizvod zaključuje predstavnik Svetske organizacije za hranu FAO koja je podržala skup organizovan na Međuanrodnom sajmu etno hrane u Beogradu.
Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Učesnicima skupa obratio se i držvani sekretar mnistarstva poljoprivrede Velimir Stanojević koji je kao predstavnik resornog ministarstva potvrdio želju z aunapređenjem ovog sektora. Ministarstvo poljoprivrede, izdvaja značajna sredstva za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje, bilo da je reč o individualnim proizvođačima ili zadrugama, a prepoznalo je značaj Sajma etno hrane i pića, jer naši poljoprivrednici ne mogu da idu na velike evropske sajmove, ali mogu zajedno na ovakvim manifestacijama da predstave svoje proizvode.
Ivana Đurović, savetnik u ambasadi Španije govorila je o iskustvima ove nama prijateljske zemlje
Na konferenciji u svečanoj sali Beogradskog sajma učestvovali su i Havijer Alvares, šef ekonomskog odseka ambasade Španije i i njegova saradnica Ivana Đurović koji su preneli iskustva o ovom temi u Španiji. Ovom prilikom saznali smo i to da se zaruge u Španiji ukrupnjavaju, da pored niže stope pdv-a znčajna sredstva koja se naplate kroz porez od rada zadruga budu ponovo uložena upravo u razvoj zadrugarstva. Posebno su uspešne španske zadruge voćara i vinogradara kao i proizvođača mesa i maslina istaknuto je u prrezentaciji koju su imali prilike da čuju zadrugari Srbije i njihovi gosti iz regiona.
Goran Đaković, urednik Agrobiznis magazina i predsednik AGROPRESS-a bio je moderator ovog skupa.
