Zadruga iz Knića za primer

Аутор: dzonioff
121 посета

U Srbiji je zabeleženo 2.973 aktivnih zadruga, zemljoradničke zadruge čine 80 odsto tog broja. Poslednjih godina beleži se sve veći izvozni potencijal samih poljoprivrednih zadruga a među njima je i „Poljoflora’“ iz Knića koja godišnje izveze 3000 tona kiselog kupusa.
Primer prave porodične zadruge je zadruga „Poljoflora“ u selu Kusovac, kod Knića. „Poljofloru’“ osnovala je porodica Spakić još 1998. godine kad su se zadruge u Srbiji uglavnom gasile. Ova zadruga koja se bavi proizvodnjom kiselog kupusa spada u velike izvoznike u Šumadiji ali u isto vreme je i čuvar gružanskog kraja jer pruža perspektivu mladima.“Naš najveći uspeh je što su mi sva deca tu i što oni vode firmu. „Poljoflora“ izvozi na zapadnoevropsko tržište a jednim delom izvoz ide i za SAD. Oko 3000 tona izvezemo u toku godine kiselog kupusa. Nama nije samo cilj da mi radimo jer nama kao zadruzi je cilj da celu Gružu podstaknemo i da mladi nastave proizvodnju a mi smo tu da im pomognemo. Donekle smo uspeli u tome jer imamo više od pedeset kooperanata, 22 su u stalnom radnom odnosu a tu je i dvadesetak sezonskih radnika što je za pohvalu za jednu porodičnu proizvodnju“, kaže Dragan Spakić, osnivač zadruge „Poljoflora“.

Kusovac je selo koje je u Gruži poznato po proizvodnji kupusa. Porodica Spakić zajedno sa još 50 kooperanata ima blizu 80 hektara pod kupusom.

„Šumadija je jedan region u kome je zastupljeno pre svega povrtarstvo i voćarstvo a „Poljoflora“ je to uvidela i fokusirala se na povrtarstvo i tu je našla prolaz da možemo i sa manjim parcelama a sa više poljoprivrednih proizvođača da postignemo izvanredan rezultat i da takav proizvod izvezemo“, objašnjava Ilija Radovanović, član opštinskog veća za poljoprivredu, Knić.

„Svesno smo da je proizvodnja hrane i uopšte poljoprivreda od nacionalno strateškog interesa i da to jedino možemo ako tog poljoprivrednog proizvođača pretvorimo u robnog proizvođača kroz zadruge i udruživanja u zadruge, kome će zadruge pomoći da tu proizvedenu robu plasiraju na surovoj vetrometini koja se zove tržište“, smatra Biljana Ilić-Stošić, načelnica Šumadijskog upravnog okruga.

U Srbiji danas ima 2.973 aktivnih zadruga, od tog broja 80 odsto su zemljoradničke zadruge

„Glavni cilj je naravno promovisanje dobrih primera kod nas. Mi težimo Evropskoj Uniji ali mi imamo jako dobre primere, čak i u rangu evropskih primera zadruga. Recimo ako kažemo da imamo zadrugu koja je stara 127 godina u Azanji dakle imamo i spoj tradicije ali i sadašnjosti i budućnosti. Evo na današnji dan je formirano preko 800 novih zadruga, poljoprivrednici postaju zadrugari i prepoznaju taj ekonomski aspekt udruživanja jer bez udruživanja ne mogu da dođu do tog prvog faktora a to je da stvore neku količinu proizvoda“, kaže Nikola Mihajlović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

Cilj zadrugarstva u Srbiji je da se stvori kontinuirana zadružna proizvodnja namenjena izvozu kroz plasiranje kvalitetnih i zdravih proizvoda.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/cilj-zadrugarstva-izvoz-kroz-plasiranje-kvalitetnih-i-zdravih-proizvoda._1211883.html

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар