Novi tipovi zadruga u Srbiji – složene zadruge

Аутор: dzonioff
303 посета

Osnivanje složenih zadruga regulisano je Zakonom od 2015. godine. ali postoje samo dve a i one po tek nekoliko meseci – jedna u Vojvodini, druga u jugozapadnoj Srbiji. Obe su od države, iz Programa podrške ruralnom razvoju, dobile po pola miliona evra. Ivana Miljković, reporter: Nisu mogli sami, sada će do kupaca i dobre cene pokušati udruženi. Pet zadruga iz Arilja, Vranjske Banje, Petrovca na Mlavi, Velike Plane i Kragujevca osnovalo je u avgustu, u Arilju, prvu složenu zadrugu. Na 300 hektara gaje koštičavo, jabučasto i jagodasto voće. Najviše računaju na ariljsku zvezdu – malinu. Božo Joković, Prva složena zadruga „Naši voćari“, Milićevo selo: Ona će se isključivo baviti preradom, marketingom i plasmanom tih prerađenih proizvoda od voća. Imamo pozive sa svih strana da se učlane ali nismo baš radi tolikom proširenju, jer ne treba raditi nešto megalomanski. Bolje da se osniva što više zadruga i složenih i prostih zadruga, jednostavno da raširimo tu mrežu i između sebe da sarađujemo. Ivana Miljković, reporter: Voće iz pet regiona skladišti se u hladnjači u Arilju. 230 kilometara suverenije ovde u Slankamenu, četiri zadruge osnovale su složenu zadrugu „Složni zadrugari“. Zajedno obrađuju 2.120 hektara. Tvrde – ima prostora za proširenje proizvodnje, ali i mesta za nove zadrugare. Trenutno ih je 80, ali sarađuju sa stotinak kooperanata. Najviše proizvode jabuke, nešto manje breskve i šljive. Dok najveća zadruga u složenu zadrugu ulazi sa iskustvom i hladnjačom, najmlađa ulaže mladost i znanje. Nikola Lončar, direktor Zadruge „Mladi voćari“: Imamo 80 do 90 odsto zadrugara sa fakultetskim diplomama koji su nastavili i dalje da se školuju na master studijama, jer jednostavno ne može agrar više da funkcioniše i poljoprivredna proizvodnja da se radi bez škole i bez nauke.

Izvor: RTS

Srodni tekstovi

Оставите коментар