U Srbiji je za poslednjih pet meseci formirano 180 zadruga i tako je razbijeno nepoverenje u ideju obnavljanja zadrugarstva, izjavio je ministar Vlade Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić. On je posle obilaska štanda Zadružnog saveza Srbije na Međunarodnom sajmu etno hrane i pića na Beogradskom sajmu novinarima rekao da bez novca nema razvoja zadrugarstva i sela.
„Raspravljamo o budžetu u Skupštini i lokalnim opštinama i apelujem na sve da moraju da budu spremni za dodatna izdvajanja sredstava za poljoprivredu“, kazao je Krkobabić. Kako je rekao, pitanje malinara, ratara i stočara može biti rešeno jedino formiranjem zadruga, „podrazumeva se primerenih 21. veku, koje će biti specijalizovane“.
„Mi od zadruga tražimo da budu utemeljene i organizaciono, tehnološki i ekonomski zatvorene celine koje će biti i profitabilne“, istakao je Krkobabić.
On je rekao da zadruge treba da budu centar kulturnih, sportskih i svih drugih aktivnosti jednog mesta. Krkobabić je ocenio da je zadrugarstvo osnov srpskog sela, jer jedino objedinjeni posedi mogu male proizvođače da učine velikim robnim proizvođačima.
Milan Krkobabić, ministar u Vladi Srbije
„Hoćemo mladim ljudima da pružimo mogućnost izbora da ostanu ovde, a zadruge su jedan od načina“, rekao je Krkobabić. Posle obilaska sajma Krkobabić je učestvovao na konferenciji o međuzadružnoj saradnji zemalja regiona, koju je organizovao Zadružni savez Srbije uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Kako je Krkobabić na konferenciji rekao, „zadrugarstvo je način življenja, a najbolji primeri za to su Italija i Španija“. „Obnova zadrugarstva nije posao za jednu vladu, za jednog ministra ili stručne ljude ove generacije, to je posao za više generacija, a mi smo uspeli samo zato što smo otvorili ovo pitanje“, istakao je Krkobabić.Izvor: N1, Beta
Predsednik zadružnog saveza Srbije Nikola Mihajlović je otvorivši konferenciju pozdravio Mihajla Avramovića, praunuka istoimenog osnivača prve zadruge, davne 1894. godine, a koji je već sledeće godine osnovao i prvi Zemljoradnički Zadružni savez.
Na konferenciji u svečanoj sali Beogradskog sajma učestvovali su i Miloš Milovanović, predstavnik Svetskog pokreta za hranu FAO i Evropske banke za obnovu i razvoj, Havijer Alvares, šef ekonomskog odseka ambasade Španije, predstavnici ambasade Italije, predstavnik ministarstva poljoprivrede kao i veliki broj predstavnika zadružnih saveza zemalja iz okruženja.
Predsednik Zadružnog saveza Srbije, Nikola Mihailović, istakao je da je saradnja Zadružnog saveza Srbije sa zadrugarima na visokom nivou, jer Srbija raspolaže značajnim potencijalima u oblasti poljoprivrede, koji će se u narednom periodu kroz sistem zadružnog udruživanja i stvaranja konkurentnog proizvoda, ponuditi potencijalnim kupcima. Od velikog značaja su i nove tehnologije, osvajanja novih tržišta, proizvodnja zajedničkog proizvoda, učešća na međunarodnim projektima u oblasti poljoprivrede i zadrugarstva.
Miloš Milovanović, predstavnik Svetskog pokreta za hranu FAO, istakao je da u Srbiji imamo angažovan portfolio projekat u vrednosti oko 3,5 miliona dolara, da smo angažovani u različitim sektorima proizvodnje, prerade i plasmana mesa, mleka, voća i povrća. Kako je naveo gospodin Milovanović, veruje da su zadruge i zadrugarstvo odličan odgovor izazovima globalizacije, sa čime se ne susreće samo poljoprivreda Srbije, nego i poljoprivreda mnogih zemalja sveta. Španija je odličan primer odgovora na izazove kako liberalizovano tržište „nosi“ poljoprivrednog proizvođača. Tržište poljoprivrednih proizvoda Srbije je u velikoj meri liberalizovano, a sa druge strane, Srbija se nalazi pred vratima Svetske trgovinske organizacije, što je, sasvim sigurno još jedan vid pritiska na domaće proizvođače, na domaću poljoprivredno-prehrambenu industriju i konačno na zadrugarski sektor. Brojni su izazovi sa kojima se poljoprivredni proizvođač susreće, ali je dobro što se kroz ovaj vid poslovanja može lakše proizvoditi i plasirati gotov proizvod, dodaje gospodine Milovanović.
Najavljena je i posebna konferencija zadrugara regiona koju bi inicirao susret predstavnika Vlada iz regiona koji se bave problematikom zadrugarstva.
Ministar je obišao sajam, u razgovoru sa proizvođačima čuo njihova iskustva i istakao da je upravo sada vreme da se u Republičkoj skupštini ali i lokalnim budžetima raspravlja o izdvajanju za ove namene jer će naredne godine za to biti kasno i najverovatnije ćemo u sezoni imati iste probleme sa malinarima i ostalim proizvođačima kao i prethodnih godina.
Na ovom četvorodnevnom sajmu skoro 400 domaćih i stranih izlagača predstaviće, kroz glavni i prateći program, više od dve hiljade tradicionalnih i reprezentativnih prehrambenih proizvoda koji su karakteristični za uža geografska područja, a većina namirnica izrađuje se ručno, od organski gajenih sirovina, po posebnim recepturama i u ograničenim količinama. Na Sajmu etno hrane i pića koji traje od 22-25. novembra predstaviće se i proizvođači opreme za čuvanje i pakovanje prehrambenih proizvoda.
Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije
