У порасту број задруга у последњих пет година

Аутор: draganadpetrovic
90 посета

ДРЖАВНИ подстицаји и промоција задругарства наишли су на плодно тло у Србији. Последњих пет година њихов број се повећао за трећину. У Регистру привредних субјеката тренутно су уписана 2.903 активна привредна друштва ове правне форме.
У Задружном савезу истичу да се најмање 75 одсто њих бави пољопривредом. И поред финансијске подршке из буџета, не успевају сви. У блокади, тешкој чак 617 милиона динара, тренутно је 181 пољопривредна задруга.

Задругари из године у годину могу да рачунају на државну помоћ за набавку опреме, подизање вишегодишњих засада и набавку основног стада. Новоформирани се тркају за 7,5 милиона динара, а постојеће задруге добијају до 15 милиона динара, како би се оснажио економски потенцијал газдинстава.

Илустрација: Удруживањем лакше до пласмана робе на тржиште
  • У блокади се налази 181 задруга, са укупним износом блокаде од 617.183.063 динара, без обрачунате камате – кажу у Народној банци Србије. – У обзир су узети привредни субјекти чија је правна форма – задруга и који имају шифру делатности која се односи на пољопривреду, шумарство и рибарство.

Од пре неколико година, у финансијским проблемима је и „Уљарица“ из Неготина. Они су у „црвеном“ 36,6 милиона динара, а 25,8 милиона потражују порезници, цариници и други надлежни. Следећа на листи, мерено висином дуга, јесте „Голд Срем Шуљам“, која је у ликвидацији. Дуг им је махом према држави, и достигао је 36,5 милиона динара. Када се посматра број дана блокаде, тренутно је рекордер „Риљац“ који их броји више од 6.500.
Како нам је рекао Никола Михајловић, председник Задружног савеза Србије, свака задруга има свој индивидуални проблем. Држава им дуго није књижила имовину, нису могли да узимају кредите, да запосле људе, па су се нагомилали послови, дошло до вишка радника и нису успели да превазиђу кризу.

Илустрација: Важно је обевзбедити довољну количину робе за извоз/Фото: Pixabay
  • Број блокираних задруга није велики – сматра Михајловић. – Пољопривредне се баве разним делатностима. Што се тиче задруга, добро је да се створи један континуиран задружни производ, првенствено намењен извозу. Често се дешава да немамо довољно количина, уситњени су поседи, па је добро да се удружимо. Тако бар можемо да имамо количину. На крају, најбитније је да се извезе. Од 2012. године задруге су враћене да буду равноправни корисници подстицаја. Онда је уследио закон о задругама, са реализацијом пројекта „500 задруга у 500 села“. Само од почетка ове године основано је 155 пољопривредних задруга.

ОСНОВАНЕ
ЛАНЕ су, према подацима Агенције за привредне регистре, основане 153 задруге, а обрисано 53. Годину пре покренуте су 304, а обрисана 71. У 2018. окупило се 145 задругара, а одустало њих 56. У 2017. у регистар је уписано 185 нових, а од задругарства одустало њих 66.

Евиденција Народне банке показује да је најдубље у „црвеном“ задруга „Пан-клас“ Оџаци. Њени рачуни су блокирани за чак 50 милиона динара. Они најмње дугују држави, око два милиона динара. Убедљиво највише обавеза спада под трећи приоритет, а то су повериоци на основу доспелих хартија од вредности, меница или овлашћења.

Извор: https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/1014863/zadrugari-crvenom-617-miliona-dinara-poslednjih-pet-godina-skoro-trecinu-povecan-broj-poljoprivrednih-zadruga-srbiji

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар