Сајмом се шири мирис шафрана, шљивовице, паприке, ајвара и других етно производа

Аутор: Gdjakovic
197 посета

Међународни Сајам етно хране и пића, на коме учествује више од 300 излагача традиционалних прехрамбених производа из Србије и Југоисточне Европе, отворен је данас на Београдском сајму. Здравицу поводом отварања Сајма етно хране и пића традиционално је одржао здравичар Драгиша Симић. Осим промоције и продаје на мало, циљ ове манифестације је и очување традиционалних рецептура, склапање послова, али и утемељење робне марке етно производа.

На сајму се може видети доста занимљивих производа упркос утиску да је оскуднији како по броју излагача тако и по производима који су изложени. Да ли је реч о томе што се сајам организује у време поста што су нам рекли произвођачи или због тога што се у Новом Саду у исто време организује Сајам туризма може да се размишља.

Оно што нам је привукло пажњу јесте свакако шафран. О овој биљци смо недавно писали а сада вам можемо пренети искуства из прве руке од самих произвођача и прерађивача. Један грам ове биљке кошта 3500 динара, специјално на сајму може да се купи за 3200 динара. Поред оног намењеног разним специјалитетима у ресторанима, на штанду смо видели и јагоде и малине са шафраном као и сируп од шафрана. Иван Младеновић са својом породицом представља се на 17. Сајму Етно хране и пића а њихов производ се зове Српски шафран: „Породично се бавимо производњом шафрана у околини Свилајнца. Није то велика површина, око 3 ара али је то тренутно нама довољно јер се добије доста овог зачина. Почели смо пре три године. Кренули смо са малом количином, затим смо ширили површину. Шафран се ручно сади. Има доста ручног рада. Он је веома интензивног мириса и укуса. Један грам шафрана може да зачини чак 70 порција у ресторану. Берба цвета је током јесени, завршена је пре неколико дана. Мирис цвета је другачији од тучка који постаје интензивно миришљав након сушења и отпремања у теглу.

Јован Младеновић из Барајева представља производ – ракију од шљиве под називом Проковача. Овом производњом се бави већ скоро шест година. „Реч је о производу где смо спојили модерну производњу и традицију. Шљиве још немамо у својој производњи већ плодове откупљујемо у околини Ваљева и Осечине. Набављамо сорту маџарка и чачанска родна а део родне нам долази из Тополе“.

Када је у питању ракијска сцена Младеновић каже да се она значајно развила јер када су почињали да раде било је око 600 дестилерија док их је данас око 1100: “ Много више људи цене данас производ и знају доста о ракији. Ми када бисмо поредили ракију и виски свакако би избор био бољи на страни ракије ако погледате шаку ракије или шаку зоби шта бисте пре јели? Тако мислим да је и са ракијом и вискијем“.

На недавном оцењивању ракија, Проковача је добила златну медаљу са оценом 18,37 од укупно 20.

Марко Јовановић донео је мед различтог порекла. Ова породица има 600 кошница. „Породица се бави пчеларством преко 30 година. Сезона за нама је осредња. Селимо пчеле широм Србије. По први пут смо ове године били на уљаној репици и задовољни смо. Карактеристично за овај мед је да јако брзо кристалише, буквално за 5 дана“. Када је реч о цени Марко каже да је ливадски и липов мед 1000 динара док за багрем треба платити 1200 динара. Када је у питању рок употребе он каже да нема рока трајања за мед али код нас закон тако регулише да се мора ставити на етикету неки рок тако да су на етикету ставили рок трајања 10 година. У Немачкој је у припреми пропис који ће важити за мед и још неке производе где неће бити рока трајања.

Директорка Пољопривредне задруге из Доње Локошнице Сузана Михајловић представила нам је традиционалне производе од чувене паприке рог из овог краја. „Са кооперантима имамо 40 хектара под паприком и имамо око 30 коопераната. Ова сорта паприке је стара преко 300 година кажу наши старији. Добили смо подршку града да заштитимо име и порекло нашег производа и то ћемо урадити у наредном периоду. Наша задруга постоји три године. Наш посао је да заступамо произвођаче на тржишту и да очувамо квалитет робе. За сада се пробијамо на тржиштима, има нас у Србији, Бугарској и Словенији. Годишње се произведе више десетина тона паприке како суве за пуњење и за салате, а млевене паприке буде до 30 тона. Разлика је само у крупноћи и да ли је у питању слатка или љута млевена паприка.

Srodni tekstovi

Оставите коментар