Задругарство у земљама развијеног дела Европе функционише на другим основама него што је то случај код нас. Наиме, чланови задруге су фармери који су удружили целокупну своју имовину и ставили је на располагање задрузи.
Ту имовину чине:
– обрадиво пољопривредно земљиште;
– механизација и опрема;
– објекти за смештај стоке;
– складишта;
– хангари;
– транспортна средства и друго.
Број овако удружених задругара може бити ограничен или пак неограничен у зависности од интереса чланова задруге. Пошто су удружили своју имовину, како покретну тако и непокретну, заинтересовани су да задруга послује профитабилно.
Из тог разлога, у самом уговору који су потписали приликом приступања оваквој задрузи, дефинисали су све делове уговора до детаља како би заштитили своја права, али и прихватили обавезе дефинисане горе наведеним уговором.
Чланови задруге на својим скупштинама бирају и разрешавају менаџмент, односно директора, управни одбор и друга тела у зависности од потребе.
Пословне одлуке доноси менаџмент задруге у договору са члановима задруге на скупштинама које се одржавају у одређеним временским интервалима.
Овакав вид задругарства има оправдање, јер у јакој конкуренцији која влада на тржишту, неопходан је ради опстанка саме задруге. На овај начин постају озбиљан привредни субјект који има шансу да успешно послује, шири се и увећава зараду.
Зарада остварена на овај начин дели се члановима задруге по уговору склопљеном приликом приступања истој. Такође, менаџменту се исплаћују месечне зараде.
Висина акумулације која се оствари пословањем задруге усмерава се на нове послове и нова тржишта или се пак депонује у пословним банкама.
Ради ојачавања конкурентности, неке задруге се удружују са другим задругама или другим привредним субјектима односно трговинским ланцима, прерађивачима ради већег профита.
У неким земљама већи број задруга су се удружиле по хоризонтали (баве се истом делатношћу) или по вертикали (са онима који се баве другим делатностима) и тако чине велике конкурентне системе који контролишу већи део тржишта.
Такви системи најчешће имају примарну производњу, прераду, транспорт, малопродају и велепродају.
У оваквим фирмама насталим удруживањем задруга зарађује се велики новац који служи за исплату дивиденде, месечне зараде, а исто тако и за нове инвестиције.
Бранислав Радовановић, ПССС Младеновац
