Међународна година задруга 2025. носи тему „Задруге граде бољи свет“. Ову одлуку донеле су Уједињене нације, уз препоруку свим државама да подрже развој задруга у својим земљама. Циљ иницијативе је наглашавање значаја задруга у економском и друштвеном развоју, као и њихове улоге у одрживом развоју заједница.
Председник Србије одликовао је 87 заслужних појединаца и институција на свечаној церемонији поводом Сретења – Дана државности у Палати Србија. Међу награђенима је и Задружни савез Србије, који је добио орден за нарочите заслуге у развоју задругарства, поводом 130 година од оснивања. Орден је примио председник Савеза Никола Михаиловић, који је у разговору за наш портал говорио о значају овог признања, развоју задругарства и изазовима са којима се пољопривредници суочавају.
Како оцењујете значај признања које је Задружни савез Србије добио од председника Србије?
Велика је част добити овакво признање, посебно у години када обележавамо 130 година постојања. Овај орден није само признање Савезу, већ свим задружним организацијама и пољопривредницима који верују у заједништво и удруживање. Задруге су од кључног значаја за опстанак српског села, јер омогућавају произвођачима да се организују, пласирају своје производе и буду конкурентнији на тржишту.
Задружни савез Србије основан је још 1895. године и од тада је активно учествовао у развоју пољопривреде и села. Били смо један од оснивача Међународног задружног савеза у Лондону, а и данас смо његов активни члан. Ово признање је још један подстрек да наставимо да јачамо задруге и помажемо пољопривредницима.
Колико су данас пољопривредници у Србији свесни значаја задругарства?
Свесност расте, али још увек има простора за напредак. Србија има дугу традицију задругарства, али су се задруге, нарочито током транзиционог периода, суочавале са проблемима и биле занемарене. Данас у земљи постоји око 3.000 активних задруга, од којих су 70% земљорадничке. Међутим, у поређењу са развијеним европским земљама, то је и даље недовољно.
Видимо да је у Европској унији задругарство темељ аграрног сектора – скоро сви пољопривредници су организовани кроз задруге. Код нас је и даље присутно неповерење, али када пољопривредници виде позитивне примере, као што су добро организоване задруге које остварују добит, онда се и они лакше одлучују на удруживање.
Које су главне предности које задруге нуде пољопривредницима?
Задруге омогућавају произвођачима да заједнички организују производњу, прераду и складиштење, чиме повећавају ефикасност и смањују трошкове. Кроз задруге се лакше долази до повољних кредита, боље цене на тржишту и сигурне продаје производа.
Једна од кључних предности је могућност инвестирања у заједничке прерадне и складишне капацитете. Када задруге имају своје хладњаче, сушаре или млекаре, пољопривредници нису принуђени да продају робу по ниским ценама одмах након бербе или муже. Уместо тога, могу да је складиште, прерађују и пласирају када су цене повољније.
Такође, задруге имају важну улогу у очувању села. Ако нема задруге, млади се теже одлучују да остану на селу, јер не виде перспективу. Зато стално истичемо – задруге су кључ опстанка села и пољопривреде.
Који су највећи изазови са којима се задруге суочавају данас?
Један од највећих проблема су имовинско-правна питања и недостатак финансијске подршке. Иако је донет Закон о задругама, још увек није у потпуности спроведен у пракси. Тржиште капитала није довољно развијено, а задруге често немају приступ повољним кредитима.
Због тога се већ годинама залажемо за формирање посебног фонда за бескаматно кредитирање задруга. То би омогућило задругама да инвестирају у инфраструктуру, куповину опреме и модернизацију пословања. Већ смо предложили оснивање овог фонда надлежним институцијама и очекујемо позитиван одговор.
Како оцењујете стање у сточарском сектору и какву улогу у томе могу имати задруге?
Сточарска производња у Србији је у кризи, а један од разлога је што су прекинути ланци производње и откупа. Некада су задруге и комбинати биле носиоци сточарства, али данас пољопривредници често немају сигурно тржиште.
Добар пример који показује значај задружног организовања је задруга у централној Србији која је задржала откуп млека и обезбедила редовне исплате фармерима. Ако млекарна касни са исплатама или снизи откупне цене, произвођачи трпе. Зато задруге могу да стабилизују тржиште, организују откупне центре и чак оснују своје млекаре.
Раније смо предложили да се тржишни вишкови млека откупљују и прерађују у млеко у праху, како би се спречили проблеми са ценама. То би омогућило стабилност и произвођачима и прерађивачима.
Да ли видите потенцијал за развој задругарства у туризму?
Апсолутно. Србија има огроман потенцијал за развој руралног туризма, а задруге могу играти кључну улогу у томе. Већ сада имамо задруге које повезују произвођаче хране са угоститељима и туристичким објектима.
На истоку Србије постоји одличан пример – један еминентни хотел снабдева се искључиво од задруге, у којој су регистрована домаћинства која производе храну по највишим стандардима. То је модел који би могао да се примени широм земље, јер спаја туризам, пољопривреду и локалне произвођаче.
Који су главни циљеви Задружног савеза у наредном периоду?
Наш главни циљ је јачање задруга и повећање броја пољопривредника који се удружују. Планирамо да наставимо са едукацијом, организацијом стручних скупова и промоцијом успешних задружних модела.
Такође, очекујемо да 2025. година, која је проглашена за Међународну годину задруга, буде искоришћена за доношење конкретних мера које ће унапредити положај задруга у Србији. Сматрамо да је прави тренутак да се донесу политике које ће подстаћи удруживање, улагања и модернизацију пољопривреде кроз задруге.
Као што је једном записано – „Удруживање је закон живота на којем се темељи свеколико напредак“. Задруге су доказ да заједнички рад доноси боље резултате и осигурава стабилност пољопривредницима. Само кроз заједништво можемо осигурати опстанак српског села и конкурентност наше пољопривреде.
