Како унапредити задругарство у Србији?

Аутор: Gdjakovic
327 посета

У транзиционом периоду задругарство Србије, а посебно земљорадничко задругарство налази се у изузетно неповољном положају.

Наиме, проблем задружне својине у последње три деценије није решен што је отежавајући фактор успешног развоја задруга.

Поред имовине треба истаћи да земљорадничко задругарство није било ни у систему подстицаја Министарства пољопривреде и Министарства привреде од 2004. до 2012. године и да је тек доношењем Закона о подстицајима у 2013. години изједначен са правима регистрованих газдинстава.

Нерешеним питањем имовине, земљорадничке задруге имају отежан приступ тржишту капитала јер практично немају чиме да гарантују. Недостатак кредитних средстава ограничавајући је фактор за обављање текућих активности и посебно обезбеђење инвестиционих средстава за капитално улагање у објекте и опрему у прерађивачкој индустрији.

Најбољи значај земљорадничког задругарства илуструје структура и величина поседа код газдинстава која се баве пољопривредном производњом. Према попису пољопривреде из 2012. године просечна величина поседа је око 4 хектара, а концентрација је извршена код нешто више од 5.500 газдинстава која у просеку обрађују преко 96 ха, а у структури укупних обрађених пољопривредних површина у Републици Србији учествују са 18,7%.

Питање је како рационално организовати 623.000 газдинстава са малим и средњим поседом ако нећемо оживети задругарство.

Прве земљорадничке задруге на територији тадашње Србије основане су 1894. године и то 29. марта у Вранову код Смедерева, и 12. априла у Азањи, а потом у Малом Орашју, Михајловцу и Ратарима. Истовремено 1895. године основана је и прва задружна асоцијација – Задружни савез Србије.

Задружни савез Србије је асоцијација земљорадничких и занатских задруга, и основан је давне 1895. године, само годину дана после оснивања првих задруга у Србији “Враново” и “Азања”. Задруга “Азања” основана је 22. марта 1894.године, а регистрована 11.априла исте године. Може се констатовати да је ово била прва основана задруга на подручју Србије, а друга регистрована која и данас постоји.

Овом приликом посебно истичем да је задругарству Србије од 2012.године започето враћање места и улоге, који овај облик организовања има и у развијеним земљама. Наиме, 2012.године, после више година земљорадничким задругама је први пут омогућено да буду корисници свих текућих и развојних подстицаја предвиђених мерама економске и аграрне политике Владе Републике Србије и ресорних министарстава. Најзначајнија системска мера је доношење Закона о задругама у децембру 2015.године, којим је поједноствљена процедура оснивања и започињања делатности, дефинисан однос државних органа у функцији развоја задругарства и поједностављен поступак доказивања и укњижбе задружне својине.

Први пут после другог светског рата 2017. године у буџету Републике Србије обезбеђена су бесповратна средстава за унапређење рада земљорадничких задруга, која се користе првенствено за набавку опреме, чиме се стварају услови за производњу финалних производа и излазак земљорадничких задруга како на домаће, тако и на инострано тржиште. Овај програм, који је од изузетног значаја за препород српског села и развој пољопривреде.

Овом приликом треба посебно истаћи да све пољопривреде развијених земаља запада почивају на принципу земљорадничког задругарства кроз које су примарни произвођачи повезани и удружени, јер су акционари по прерађивачким капацитетима, као и у трговинским ланцима који дистрибуирају њихов прерађени производ. Кроз овај тројни интерес примарни пољопривредни произвођач је мотивисан да произведе квалитетну сировину, да се иста што боље преради, произведе прехрамбени производ и исти пласира по максималним ценама које омогућавају економску егзистенцију свих у ланцу производње и продаје.

ЗАПОШЉАВАЊЕ СТРУЧНИХ КАДРОВА У ЗАДРУГАМА

Кључно питање оживљавања сектора задругарства је у кадровском оспособљавању задруга који би дао допринос развоју пословних активности, осавремењавању производње , унапређењу квалитета задружних производа, повећању приноса. У том смислу у задругама је потребно запошљавање агронома, прехрамбених технолога , ветеринара и стручних лица из области екологије и дигитализације.

Иницијатива за кадровским јачањем задружног сектора подржана је од стране првенствено Министарства привреде, Министарства пољопривреде, Министарства за бригу о селу, Пољопривредног факултета Земун, Института за економику пољопривред Београд, Института Михајло Пупин из Београда.

БЕСКАМАТНО КРЕДИТИРАЊЕ ЗАДРУГА

Анализом Програма задруга поводом овог конкурса уочено је недовољно запошљавања стручних кадрова уз отежан приступ тржишту капитала, и поред тога што је држава и до сада, у протеклих пар година, успешно подржавала почетнике у бизнису посебно у сектору МСП, а где су задруге остале непримећене.

Неопходно је да се по први пут у кредитирању задруга почетника у бизнису поред Министарства привреде, као носиоца ових активности укључују и Фонд за развој Републике Србије креирањем специфичних мера намењених директно задругама, такође је неопходно укључити и комерцијалне банке, чиме се значајно проширује доступност подршке. Овај програм нуди решење за задруге са добром пословном идејом који нису могли да испуне услове за финансирање пројеката.

ФОРМИРАЊЕ ФОНАДА ЗА РАЗВОЈ ЗАДРУГАРСТВА

Сагледавајући тренутно стање и перспективе задругарства у Републици Србији, намеће се закључак да је неопходно инсистирати на доследном спровођењу члана 12. Закона о задругама, који дефинише да задруга ужива посебну заштиту Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе у обављању њене претежне делатности. Посебна заштита из овог члана огледа се у подстицању задругарства мерама економске, аграрне и стамбене политике, као и других развојних политика, укључујући одговарајуће олакшице и погодности, које се утврђују посебним прописима, као и могућности оснивања посебних фондова (фондација) за развој задруга од стране јединица локалне самоуправе, или аутономне покрајине, и обезбеђивања средстава у буџету јединица локалне самоуправе, аутономне покрајине и републике.

Никола Михаиловић, председник ЗСС

Srodni tekstovi

Оставите коментар