Какво је стање нашег задругарства, шта кажу у кровној организацији?

Аутор: dzonioff
261 посета

1. Ставови Задружног свеза Србије о стању Задружни савез Србије редовно на Скупштини савеза, која се одржава најмање једном годишње, обавештава чланове о актуелним проблемима и стању, првенствено у земљорадничком задругарству. На Скупштини савеза одржаној 28. јуна 2017. године разматран је материјал о пословним приходима у земљорадничким задругама, у зависности од претежне делатности, за коју је регистрована задруга. Од 1548 земљорадничких задруга регистрованих као привредно активна друштва, њих 905, што чини 58,05%, исказало је резултате пословања. Остале земљорадничке задруге, које чине 41,05 % укупног броја евидентираних задруга, или није предало извештај о финасијском пословању, или је у истом исказало пословање са нулом, или доставило потврду о пословној неактивности. Ово указује да је велики број задруга изгубио пословну активност, услед сиве економије, миграторних процеса, старења становништва, економске неодрживости газдинстава физичких лица и процеса ширења обављања пољопривредне производње, од стране правних лица, која имају лакши приступ тржишту капитала, сировина и финалних производа. Најнеповољније стање у земљорадничким задругама је у југоисточном, јужном и западном делу Републике Србије, а посебно у земљорадничким задругама, које се баве само набавком и пласманом репродукционим материјалима и спораднично
прометом воћа и поврћа. Нешто повољније стање у задругама на овом подручју, је у задругама које имају финални производ добијен у сопственим прерађивачким капацитетима. Најбоље стање је у оним које имају сопствене финалне производе извозе. На основу ових резултата потврђени су и ставови Задружног савеза Србије да успешан развој пољопривреде и задругарства мора почивати на програмском приступу развоја, подели рада и одговорности и економски одрживом газдинству физичког лица.

2. Програм Владе на унапређењу рада земљорадничких задруга у 2017. години Похвално је што је први пут од другог Светског рата Владе Републике Србије у 2017. години припремила и реализовала програм помоћи оживљавања рада земљорадничких задруга. Овај програм је био конципиран, да се помогне задругама, које дуго раде, да у свом пословању отклоне нека од уских грла добијањем наменских
средстава. Истовремено омогућено је да и новоформиране задруге буду корисници средстава, што је од непроцењивог значаја за оне који су имали идеју и програм да средстава уложе у програм и делатност у којом могу створити финални производ, или се са другим обликом производа појавити на тржишту. Овај Програм изазвао је велико интересовање, па је у 2017. години формирано 185 нових задруга од чега је преко 95% земљорадничких задруга. Неке карактеристике код новоформираних задруга доста реално осликавају стање у задругарству, па и у пољопривреди у целини. На име просечан број задругара код новоформираних задруга је 6,7, а просечна старост задругара је 46,7 година. Преко половине задругара се бави и другим делатностима, а пољопривредна производња им је само допунска.

У поступку реализације Програма Владе за подршку спровођењу мера равномерног регионалног развоја Републике Србије, кроз учешће државе у економско-финансијским подстицајима за оснивање нових задруга и инвестиционе пројекте постојећих задруга у 2017. години нарочито у нишавском, топличком, пиротском, пчињском и јабланичком округу, који спроводи министар без портфеља Милан Кркобабић
су добре и у духу се међународних кретања једног сегмента развоја земљорадничких задруга, које у свом развоју могу и требају да постану носиоци дела регионалног и руралног развоја на својим подручјима.

3. Изнети ставови одговорних лица приликом вршења задружне ревизије Систематизовани ставови директора задруга приликом вршења задружних ревизија о проблемима у функционисању земљорадничкиха задруга, а који могу бити од користи креаторима економске и аграрне политике за 2018. годину, су:

(1) И даље успорен процес укњижбе задружне својине са редовним жалбама државних правобранилаца, па и на решења Катастра где је достављена комплетна документација од стране задруга;
(2) Сива економија преузима легалне послове који се обављају преко задруга и тиме умањује њихове пословне активности;
(3) Отежан приступ тржишту капитала и тржишту финалних производа;
(4) Несолвентност купаца и плаћање ван законом утврђених рокова;
(5) Усвојени нереално Унапред припремљени програми реорганизације у којима су блокирана велика потраживања задруга и обично се у пракси показује да остају ненаплатива;
(6) Немогућност обезбеђења гаранција за учешће на тендерима, а често и оспоравање основних средстава задругара као гаранта за успешно извршене послове; и
(7) Недостатак квалификоване радне снаге и незаинтересованост млађих популација за обучавање за обављање послова у занатским и другим задругама.

На почетку 2018. године ови показатељи су још неповољнији. У јануару месецу, формирано је 10 нових задруга са просечним бројем задругара од 6,3 и просечном старошћу задругара од 51,7 година. Добар део директора у новоформираним задругама су пензионери, што указује да млади још увек не желе да преузму ризик руковођења. Најважније је да се и у 2018. години наставља реализација започетог програма унапређења рада земљорадничких задруга из буџета Владе Републике Србије, са средствима, која су четири пута већа, у односу на средства из предходне године. Према информацијама којима располаже Задружни савез Србије интересовање задруга је велико, а став савеза је да задруге треба да припреме реално изводљиве програме, који ће бити првенствено у функцији финализације производа и оживљавању стратешке сточарске производње првенствено говедарске и овчарске.

АгроБизнис магазин

Уколико о овим темама желите да будете редовно информисани, претплатите се на АгроБизнис магазин. Годишња претплата је само 1800,00 динара и укључује 12 издања и све поштанске трошкове. Пријавите се путем телефона 011/4052-117, 060/0712-350 или на имејл gdjakovic@yahoo.com. У току је акција, сваки нови претплатник добија поклон изненађења. За више информација о нашим посебним издањима ПЧЕЛАРСКИ ПОДСЕТНИК, као и ЛЕКОВИТО БИЉЕ посетите www.agrobiznis.rs.

Srodni tekstovi

Оставите коментар