Зашто млади одлазе из града у село?

Аутор: Gdjakovic
304 посета

Од 600 младих брачних парова који су по програму Владе Србије прошле године добили напуштене сеоске куће, 132 пара су градска деца. Живот на селу младима је све чешћи избор, а био би и више када би се услови живота прилагодили градским.

Млади пољопривредник Милош Ђорђевић из Ратковића код Рековца, трајно се определио за живот на селу. Изабрао је овчарство коа примарно занимање. Један је од оснивача националног удружења одгајивача оваца које је основано са циљем да помогне првенствено младим људима. Удружење већ сада има више од 3.000 чланова широм Србије, а половина су, укључујући и председника удружења, млади одгајивачи оваца и јагњади.

Марко Јанковић, председник Удружења одгајивача оваца Србије: „Нама је генерално циљ побољшање овчарства у Србији, али првенствено нама тренутно циљ јесте да пласирамо наше производе.

Последњих година појачан је интерес младих брачних парова за живот на селу. Чак и градска деца бирају пољопривреду као примарно занимање.

Младен Минић, председник удружења младих пољопривредника Србије: „Прошле године се доста тога видело по одзиву младих пољопривредника код конкурса, код

Министарства пољопривреде, где је преко 5.000 младих аплицирало за субвенције и за помоћ.

Тек основана Земљорадничка задруга „Зрно Поморавље“ из Јагодине, такође је окупила младе људе којима је примарно занимање производња житарица.

Јелена Антић, ЗЗ „Зрно Поморавља“ Разни су програми које држава омогућава, затим приступни европски фондови, бесповратна средства. Ево, ми сада крећемо у један циклу едукације младих пољопривредних произвођача. Све су то неке онако, линије водиље које могу младе људе да привуку и да им приближе живот на селу и саму организацију у пољопривреди“.

Да се млади све чешће опредељују за живот на селу и да им држава у томе сврсно помаже, мишљења су и у Одбору за село САНУ. Прошле године младима је додељено више од 600 напуштених сеоских кућа, али им ваља обезбедити и пут, школу, интернет, банку, кажу у одбору.

Проф. др Зорица Васиљевић, члан Одбора за село САНУ:  „Ако им обезбедите услове, многи данас раде он лине, или то могу да буду и занатлије, не само пољопривредници. Могу да буду и ветеринари, агрономи, учитељи. Значи, људи хоће, јер село има своје предности. Лакше се подижу деца, чистији је ваздух, видимо сад ово загађење. Значи, на држави је да покушава да обезбеди те институционалне услове.

Део проблема је и едукација. И управо је из тог разлога у Јагодини одржан стручни скуп под називом „Задругарство као модеран облик предузетништва и подстицај младима да остану на селу“.

Извор: РТС

Аутор: Радован Јовановић

Srodni tekstovi

Оставите коментар