Српски пољопривредници користе тек петину европских фондова, где је запело?

Аутор: draganadpetrovic
338 посета

Србија спроводи ИПАРД II програм од децембра 2017. и закључно са 13. децембром ове године објављено је и затворено 13 јавних позива за инвестиционе мере, исплаћено је 650 ИПАРД пројекта у износу од укупно 45,92 милиона евра, од чега је допринос Европске уније 34,44 милиона евра. Од укупно исплаћених ИПАРД пројеката, 28 захтева исплаћено је авансно у износу од 4,21 милиона евра, при чему допринос ЕУ износи 3,15 милиона евра, објавило је Министарство пољопривреде.

Пољопривредни аналитичар Биљана Петровић каже за Euronews Србија да, када знамо да Србија има на располагању 175 милиона евра из средстава ЕУ, а да је искоришћено 34,44 милиона, то није велики износ. Искоришћена је тек петина од предвиђене суме.
„Када погледате да је одобрено више од 100 милиона евра тих новаца, значи да пољопривредници, односно корисници нису на адекватан начин завршили своје инвестиције, нису поднели захтев за исплату или се нешто друго у међувремену десило. Од 2020. године, од короне, је проблем што су се одлагале инвестиције и што су померани рокови за њихов завршетак, јер је и самим корисницима било тешка набавка, ако је у питању механизација или изградња, зато што су се цене мењале и то се дешава и сад“, навела је Биљана Петровић.

Илустрација: Од расположивих 175 милиона евра из средстава ЕУ искоришћено тек 34,44 милиона

Она је указала да је то један од разлога због којег се новац није потрошио и додала да су очекивања да ће тај део много увећати у наредних неколико месеци и да ће се потрошити много више средстава која су на располагању пољопривредницима.

„Министарство је сваке године продужавало рок, јер је и Европска комисија свесна да тај проблем не постоји само у Србији, него и у свим земљама около. Позиви за меру 1,3 и 7 ће бити у првој половини следеће године, а остале мере ће се акредитовати у неком наредном периоду“, рекла је Петровић.
Она је истакла да је важно да пољопривредници процене своје способности, односно да ли могу да обезбеде део новца и да онда крену у инвестицију.
„Да пазе да се не пробијају рокови и да се не траже продужетак рокова, јер се тржиште тако креће да је тешко предвидети цене. Домаће институције могу да помогну онолико колико су пољопривредници спремни да саслушају. Важно је да свако процени своју могућност и рокове који су реални за завршетак те инвестиције“, рекла је Петровић.

Извор: https://www.euronews.rs/biznis/agrobiznis/72643/poljoprivrednici-sporo-trose-novac-iz-evropskih-fondova-zasto-su-realizovane-investicije-tek-za-svaki-peti-evro/vest

Srodni tekstovi

1 коментар

Zoran 26. децембар 2022. - 16:39

2000-te godine uz pomoć HELPA zasadio sam vinograd od 1000čokota od onda do danas 2022 godine ni jedan Čokot nije zasađen u mom selu kilometar od Pirota.Hvala HEPU!

Одговори

Оставите коментар